Sumnja na prisluškivanje u našoj zemlji je oduvek velika. Gotovo da ne postoji neko ko drži do sebe, a da nije uveren da ga prate i prisluškuju. Naravno, u stvarnosti je taj broj daleko manji od percepcije koja dominira. Obaveštajne službe Srbije imaju mnogo manje mogućnosti od svojih američkih kolega, te razmere masovnog nadzora nisu toliko lako izvodljive. Tu je i sistem kontrole službi o čemu bi moglo da se raspravlja, pre svega u pogledu efikasnosti.
S druge strane, mnogi su razvili sistem „narodne odbrane” koji navodno štiti od prisluškivanja. Metode su se razvijale kako se tehnologija menjala.
Tako je nekada bilo obavezno da se prekine fiksna telefonska veza „čim nešto krči”. Neki su verovali i da okretanje nule na brojčaniku može da izbaci iz veze debeovca.
(Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com