„Niko više nije optimističan i niko ne zna kako će ovo da se završi. Moji studenti ne znaju ni ko je Džek Nikolson“, kaže nam ugledni pesnik i esejista, gost Beograda Čarls Simić.
„Ništa se lepo ne sprema. Biće neko krvoproliće u Americi. Svi vole ratove. Mi smo svi znali da ako na čelo SAD dođe Hilari, opet će biti rat. Ona ima takve ambicije sa Sirijom, sa Rusijom. Situacija je strašna. Kada je Tramp pitao generale koliko atomskog oružja ima Amerika, dobivši odgovor kazao je: ’Zašto ga ne upotrebimo ako ga već toliko imamo‘.“
Ovako je na pitanje Sputnjika kako vidi savremeni svet i put kojim se taj svet kreće odgovorio ugledni pesnik i esejista Čarls Simić, gost izdavačke kuće „Arhipelag“, u kojoj je danas predstavljena njegova nova knjiga eseja „Gledaj dugo i netremice“.
Iako jedan od najuglednijih svetskih poeta — ovenčan prestižnim prizanjima, među kojima su i nagrada Kongresne biblioteke u Vašingtonu, kao i pre dve večeri uručena nagrada Struških večeri poezije — Čarls Simić je u razgovoru sa medijima pretežno govorio o aktuelnoj svetskoj politici i mestu pojedinca u njoj.
„Niko više nije optimističan u Americi. Niko ne zna kako će ovo da se završi. U jednom periodu sam išao svakog meseca na nekoliko dana u Vašington, gde sam upoznao neke ljude koji su radili u različitim institucijama — pravnike, advokate… Tokom naših zajedničkih večera, posle mnogo čaša dobrog vina, imali su običaj da mi kažu da će biti gore i da je sistem razbijen.“
Ostavljajući nadu da u institucijama kao što su Kongres, a naročito Senat, još postoji osećanje da nešto ne može i ne sme da se uradi, Simić napominje da je ono što je upropastilo politiku to što bogati ljudi mogu da kandidatu kojeg vole direktno daju pare. Brojke su se, kako kaže, kretale i do sto miliona dolara.
Na naše pitanje kako je pisati u takvom sistemu i kakva je pozicija pesnika u takvom svetu, bez velikog optimizma odgovara:
„Pozicija ne samo pesnika nego generalno Amerikanaca jeste da smo zaista u velikom haosu. Niko ne zna šta će da bude. Ne znaju to ni analitičari. Ni Tramp sam ne zna šta će da kaže svakog dana.“
Odgovarajući na novinarsko pitanje kako u kontekstu sveta na ivici rata vidi budućnost Balkana i Srbije, Simić podseća da Amerika nema interes za ovaj teren.
„Oni nemaju interes za Balkan i Srbiju. Skoro pola Amerikanaca ne zna gde je Irak, a tamo su vodili najveći rat u kome je izginulo toliko Amerikanaca. Deca u američkim školama više ne uče geografiju, čak ni istoriju. Ja ne volim njihovu politiku prema Balkanu. Tramp je izbacio iz Stejt departmenta sve one ljude koji su stvarno znali nešto više o drugim krajevima sveta. Ti ih strašno nervira. Ali tako je bilo i za vreme Vijetnamskog rata.“
U prostorijama „Arhipelaga“, svog domaćina, ugledni pesnik govorio je i o svojoj veri u budućnost poezije, koja je „preživela tri hiljade godina a i dalje gura“, kao i o Struškim večerima poezije, festivalu koji za 56 godina postojanja među svojim laureatima ima čak dvanaest nobelovaca.
Uz duhovitu opasku da je od svojih studenata stariji 60 godina, Simić je otkrio da ti mladi Amerikanci ne znaju ko je Džek Nikolson, kao i da ih je veoma teško naterati da čitaju velike romane 19. veka, Tolstoja, Dostojevskog… I odgovor na pitanje kako je od Dušana postao Čarls, izazvao je smeh:
„E, to je moj ćale tako preveo. U stvari, bio je to neki drugi Srbin koji mu je rekao da je Čarls ekvivalent Dušanu. Verovatno su bili pijani. Posle sam video da to nema nikakve veze sa imenom Dušan, ali tako je ispalo.“
Dilemu da li je za današnji izgled sveta kriv baš đavo, motiv tako često prisutan u njegovom delu i da li je taj „njegov“ đavo u stvari okupirao svet, Čarls Simić uz smeh ostavlja otvorenom:
„Ne znam baš ko je đavo koji je okupirao svet. Da li smo to mi, ili ko je, ne znam, ali nešto jeste“.
Ugledni pesnik će u Domu omladine Beograda sutra uveče održati književno veče, na kojem će, uz retrospektivu njegove poezije — od ranih do najnovijih pesama — sa publikom, kroz razgovor, podeliti i svoja uverenja i stavove o poeziji, o esejima, kao i živa i snažna sećanja na Beograd.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com