Bivši predsednički savetnik Borisa Jeljcina i Vladimira Putina Sergej Karaganov, inače i šef moskovskog think tanka Veća za spoljnu i odbrambenu politiku, dao je intervju za New Statesman.
Karaganov se povezuje se s nizom ključnih ideja ruske spoljne politike, od takozvane doktrine Karaganova o pravima etničkih Rusa koji žive u inostranstvu do principa „konstruktivne destrukcije“, takođe poznatog kao „doktrina Putina“. Karaganov je blizak i Putinu i njegovom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu i on je formulisao mnoge ideje koje su dovele do rata u Ukrajini, piše New Statesman.
Na prvo pitanje – zašto je Rusija napala Ukrajinu – kaže:
„Već 25 godina ljudi poput mene govore da će doći do rata ako se NATO i zapadni savezi prošire van određenih crvenih linija, posebno u Ukrajinu. Taj sam scenario zamislio još 1997. godine.
Predsednik Putin je 2008. rekao da ako članstvo Ukrajine u savezu postane mogućnost, onda Ukrajine neće biti. Nisu ga slušali. Dakle, prvi cilj je okončati širenje NATO-a. Dodata su još dva cilja: jedan je demilitarizacija Ukrajine, drugi je denacifikacija, jer postoje ljudi u ruskoj vladi zabrinuti zbog uspona ultranacionalizma u Ukrajini do te mere da misle da počinje da liči na Nemačku 1930-ih. Postoji i cilj da se republike Donbasa oslobode osmogodišnjeg neprekidnog bombardovanja“, rekao je.
Rusija sebi ne može da priušti poraz
U nastavku prenosimo delove intervjua:
- Šta mislite da bi u ovom trenutku bio konačni cilj Kremlja? Šta bi se smatralo uspešnim ishodom invazije?
Ne znam kakav će biti ishod ovog rata, ali mislim da će uključivati podelu Ukrajine, na ovaj ili onaj način. Nadamo se da će na kraju ipak ostati nešto što se zove Ukrajina. Ali Rusija ne može sebi da priušti poraz, pa nam je potrebna svojevrsna pobeda.
A ako postoji osećaj da gubimo rat, onda mislim da postoji definitivna mogućnost eskalacije. Ovaj rat je svojevrsni proxy rat između Zapada i ostatka – Rusija je, kao što je bila u istoriji, vrhunac „ostalih“ – za budući svetski poredak. Ulozi ruske elite su vrlo visoki, za njih je to egzistencijalni rat.
- Govorili ste o demilitarizaciji Ukrajine, ali čini se da takav cilj ne bi bio postignut ako Zapad nastavi da Ukrajini daje oružje. Mislite li da će Rusija biti u iskušenju da zaustavi taj protok oružja i nosi li to rizik za direktan sukob između NATO-a i Rusije?
Apsolutno! Sve je veća verovatnoća direktnog sukoba. I ne znamo kakav bi bio ishod ovoga. Možda bi se Poljaci potukli, uvek su voljni. Znam kao istoričar da je član 5. NATO ugovora bezvredan.
Prema članu 5. – koji državi dopušta da zatraži podršku od drugih članica saveza – niko nije obvezan da se zapravo bori u ime drugih, ali niko ne može da bude potpuno siguran da takve eskalacije neće biti. Takođe znam iz istorije američke nuklearne strategije da je malo verovatno da će SAD obraniti Evropu nuklearnim oružjem.
„Neverovatno opasan svet“
Ali ovde još uvijek postoji šansa za eskalaciju i nadam se da će neka vrsta mirovnog sporazuma između nas i SAD-a, te između nas i Ukrajine, biti postignuta pre nego što odemo dalje u ovaj neverovatno opasan svet.
- Ako Putin zatraži vaš savet, biste li mu rekli da član 5. treba shvatiti ozbiljno ili ne? Shvatam iz vaših reči da po vašem mišljenju to ne treba shvatati ozbiljno.
Moglo bi se dogoditi da član 5. deluje, a zemlje se okupljaju u obranu druge. Ali protiv nuklearne zemlje poput Rusije… pitam se? Recimo to ovako: ako SAD interveniše protiv nuklearne zemlje, tada je američki predsednik koji donosi tu odluku lud, jer to ne bi bila 1914. ili 1939.; ovo je nešto veće. Tako da ne mislim da bi Amerika uopše mogla da interveniše, ali već smo u mnogo opasnijoj situaciji nego pre nekoliko nedelja. A član 5. ne pretpostavlja automatske obaveze.
- Šta u ovom kontekstu znači „eskalacija“?
Pa, eskalacija u ovom kontekstu znači da bi pred egzistencijalnom pretnjom, a to je, usput rečeno, poraz, Rusija mogla eskalirati, a postoje desetine mesta u svetu gde bi imali direktnu konfrontaciju sa Sjedinjenim Državama.
- Dakle, vaša je sugestija da bismo, s jedne strane, mogli imati eskalaciju prema mogućoj upotrebi nuklearnog oružja, ako postoji egzistencijalna opasnost za Rusiju, i, s druge strane, eskalaciju prema sukobu u drugim područjima izvan Ukrajine. Jesam li u pravu?
Ne bih to isključio. Živimo u potpuno novoj strateškoj situaciji. Normalna logika diktira ono što ste rekli.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com