Severna Koreja provocirala je SAD još otkako su počeli da slave Kima Il-Sunga. U 60-im je „pustinjsko kraljevstvo“ bilo na vrhuncu svoje moći, koja je najvećim delom poticala od Sovjetskog Saveza, koji je i snabdevao tu zemlju i štitio je od američke intervencije.
Izbor američkog predsednika Ričarda Niksona, podseća Business Insider na umalo jezivu istorijsku anegdotu, promenio je način na koji su komunističke nacije postupale s SAD-om u geopolitičkim pitanjima. Nikson, izraziti antikomunista tokom Hladnog rata, provocirao je komunističke sile.
Njegova čuvena poseta Kini i posledično otopljavanje odnosa sa SSSR-om dokaz su da je njegova teorija bila ispravna. U aprilu 1969. samo nekoliko meseci otkako je Nikson ušao u Belu kuću, njegovo internacionalističko razumevanje još je uvek bilo neprovereno.
Bilo je to u vreme kad je Severna Koreja oborila špijunski avion EC-121 iznad Japanskog mora. Nikson je bio besan. NPR-ova priča iz maja 2010. donila je razmišljanja Brusa Čarlsa, američkog vojnog pilota koji je tada bio stacioniran u bazi u Kinsanu u Južnoj Koreji. Prisetio se kako su ga podigli na uzbunu u skladu sa njegovim dužnostima u slučaju SIOP-a, američkog plana o nuklearnom udaru u slučaju rata s komunistima. Čarlsa su podigli na uzbunu kako bi na aerodrom u Severnoj Koreji bacio nuklearnu bombu snage 330 kilotona. Na kraju je ipak dobio naredbu da se povuče i Čarls se vratio svojim uobičajenim dužnostima. Prema službenim dokumentima, Nikson i njegovi savetnici bili su na sto muka kako da odgovore na incident. Na kraju je predsednik doneo odluku da ne uzvraćaju udarac. Nikson je zapravo samo hteo da komunisti budu uvereni da je on zaista razmatrao nuklearni udarac. Narednih godina predsednik je čak slao bombardere naoružane nuklearnim oružjem prema Sovjetskom Savezu, dok je istovremeno širio glasine da je toliko poremećen da bi mogao da potegne okidač trećeg svetskog rata.
Naravno da nije bio poremećen. A zahvaljujući knjizi iz 2000. Entonija Samersa i Robina Svana, danas znamo da je bio samo pijan, da nije bio opijen moći. Džordž Karver, CIA-in specijalista za Vijetnam u doba rušenja EC-121, navodno je tada rekao da je Nikson bio „razjaren“ kad je saznao šta se dogodilo sa špijunskim avionom. Predsednik je nazvao ured oružanih snaga i naredio sprovođenje planova za taktički nuklearni udar sa predlogom meta. Henri Kisindžer, Niksonov savetnik za nacionalnu sigurnost iz tog vremena, uspeo da ih nagovori da ne kreću u napad tako dugo dok se Nikson sledećeg jutra ne probudi trezan. Prema knjizi Samersa i Svana „Arogancija moći: tajni svet Ričarda Niksona“, Kisindžer je navodno nekoliko puta rekao pomoćnicima da, ukoliko bi se predsednik pustio da radi po svom, imali bismo nuklearni rat svake nedelje, prenosi Express.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com