Advokati i naučnici iz Rusije pomažu da građani koji veruju da su oboleli zbog NATO bombardovanjem 1999. godine ostvare pravdu pred sudovima. Javio se i jedan izraelski ad hok sud koji bi procesuirao tužbe protiv 19 zemalja Zapadne alijanse.
„Srbi treba da dobiju kompenzaciju od NATO-a zbog posledica bombardovanja 1999. godine i korišćenja osiromašenog uranijuma, tim pre što vojnici Severnoatlantske alijanse te kompenzacije već dobijaju“, izjavila je zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova tokom boravka u Srbiji. Zaharova smatra da je tužbu trebalo podići ranije i kaže da će Rusija, ukoliko joj se oni koji podižu tužbu obrate za pomoć, razmotriti tu molbu.
Srbija je prvi put zvanično i institucionalno počela da se bavi posledicama strašnog zločina iz 1999. godine pre dva meseca, kada je formirano Zajedničko telo za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja koje čine stručnjaci više ministarstva, a formirana je i Nacionalna mreža državnih i privatnih laboratorija, radi prikupljanja izveštaja o ispitivanjima koji se odnose na istraživanje pojava zagađenja radioaktivnim materijalom i istraživanje hemijskog i biološkog zagađenja.
Uporedo s tim poslom pravni tim niškog advokata Srđana Aleksića već neko vreme radi na prikupljanju dokaza o uzročno-posledičnoj vezi između bombardovanja osiromašenim uranijumom na jugu Srbije i velikog broja umrlih od malignih bolesti. Komentarišući izjavu Marije Zaharove Aleksić za Sputnjik kaže da je takav odnos zvanične Moskve očekivao.
„To je dobra vest. Mi očekujemo podršku, pre svega ruskih advokata. Već dva puta sam boravio u Moskvi, razgovarao sa Međunarodnom asocijacijom advokata, koji žele da nam pomognu, od njih ćemo dobiti pravnu pomoć. U Moskvu sam putovao posle skupa održanog u Nišu na kojem su nam eminentni profesori, akademici iz Rusije dali punu podršku, sa pravne, ali i sa naučne strane, da imamo osnov za podnošenje tužbe“, kaže Aleksić.
Nakon posete Zaharove šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je da će država dati svu dokumentaciju koja je potrebna za podnošenje tužbi građana zbog bombardovanja NATO 1999. godine. Takve pojedinačne tužbe podnošene su u Italiji, podseća Dačić.
„Reč je o vojnicima koji su bili u mirovnim misijama na Kosovu, oni su oboleli zato što su bili u sredinama koje su bile gađane municijom sa osiromašenim uranijumom. Oni su tužili svoju državu što ih je poslala tamo. Mi smo kao država više puta pokušavali da tužimo, ali uvek su nas odbijali. Sada kada građani podnose tužbu, to je već nešto drugo“, rekao je Dačić.
Predstavnik građana koji smatraju da su oboleli zbog NATO bombardovanja u septembru će se u Parlamentu Italije sastati sa advokatima vojnika.
Cilj je da pokupim njihove materijalne dokaze koji potvrđuju uzročno-posledičnu vezu, to će nam pomoći da pripremimo tužbu najkasnije do kraja godine, kaže Aleksić.
„Planiramo da u Italiji, na njihovoj Univerzitetskoj klinici u Rimu, uporedimo biopsiju naših obolelih i stanje italijanskih vojnika. Ako tu postoji podudaranje, to je još jedan materijalni dokaz da su naši ljudi oboleli od posledica uranijuma“, kaže on.
Dodaje da u njegovu kancelariju svakodnevno stiže medicinska dokumentacija građana koji žele da se pridruže tužbi, te da se ovom slučaju pristupa veoma oprezno, jer ne može da se kaže da su svi koji imaju kancer bolesni zbog posledica bombardovanja.
Još nije poznato da li će građani, okupljeni oko Aleksićeve kancelarije, tužbe podneti pred nacionalnim sudovima devetnaest zemalja koje su učestvovale u napadima ili pred domaćim sudom, a veruju i da postoji mogućnost da se formira ad hok sud za ovaj slučaj. U međuvremenu nam se javio jedan sud iz Izraela koji je ad hok formiran i koji bi mogao da sudi po ovom pitanju, kaže Srđan Aleksić.
„Oni žele da sude, to znači da ovo pitanje dobija međunarodnu podršku, a Rusija nam je sigurno najznačajniji partner, kao i njihova nauka. Boravio sam na ’Lomonosovu‘, na nekoliko njihovih univerziteta, profesori međunarodnog javnog prava i međunarodnog privatnog prava su apsolutno na stanovištu da za štetu koja nam je pričinjena, po nacionalnim zakonima tih zemalja, imamo pravni osnov i uzročno posledičnu vezu za naknadu štete“, otkriva on.
Takođe pozdravlja izjavu šefa srpske diplomatije i kaže da će od velike pomoći biti dokumentacija i svedočenje stručnjaka Vojnomedicinske akademije koja je pratila stanje pacijenata tokom samog bombardovanja, ali i kasnije.
„Ovo je pravna borba, verujemo u pravo i pravdu i da možemo da je ostvarimo, ako je pre neki dan neko ko je oboleo od kancera dobio spor sa Monsantom, najvećom kompanijom koja se bavi proizvodnjom hemijskih sredstava, zašto i mi ne bismo dobili na sudu“, zaključuje Aleksić u razgovoru za Sputnjik.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com