Nemačka kancelarka Angela Merkel danas dolazi u Varšavu, a vrhunac njene posete Poljskoj biće sastanak sa liderom nacionalno-konzervativne stranke Pravo i pravda (PiS) Jaroslavom Kačinjskim, navodi „Dojče vele“ (DW).
Kako se ističe, poljski mediji ovih dana intenzivno gledaju u smeru Nemačke.
DW navodi da Merkelova doduše stiže u kratku posetu, ali će ona biti puna sastanaka. Njena fotografija nalazi se na brojnim naslovnim stranama. „Merkelova kao poslednja šansa – Poljska i Nemačka osuđene jedna na drugu“, piše liberalno-katolički nedeljnik „Tigodnik povčešnji“, dok na naslovnici magazina „Vprost“, na kojoj se može videti foto-montaža sa Merkelovom i Kačinjskim koji se skoro grle, stoji naslov „Nemačka i Poljska – brak iz nužde“.
DW navodi da je ovaj kancelarkin dolazak u Varšavu u suštini uzvratna poseta nakon što je poljska premijerka Beata Šidlo posetila Berlin prošle godine. Pored premijerke, kancelarka se sastaje i sa poljskim predsednikom Andžejom Dudom, šefovima opozicionih stranki PO i PSL koji su obojica članovi Evropske narodne partije, kao i sa predstavnicima nemačke manjine.
Ali, najvažniji sastanak je onaj sa Jaroslavom Kačinjskim. DW navodi da se prvi put u proteklih nekoliko godina Merkelova sastaje sa liderom vladajuće nacionalno-konzervativne stranke Pravo i pravda. Ponuda za taj razgovor stigla je sa poljske strane – poručuje se iz Berlina.
DW navodi da je Kačinjski u Poljskoj trenutno najmoćniji čovek. On već godinama ne putuje u inostranstvo – ni privatno, ni poslovno. Njegov glavni interes je unutrašnja politika, pre svega „konzervativna kontrarevolucija“ – kako on sam objašnjava svoj angažman u Poljskoj.
Ipak, otkad je njegova stranka krajem 2015. pobedila na izborima, primio je nekolicinu stranih gostiju – među njima i predsednika Ukrajine, ministra spoljnih poslova Francuske i jednog visokopozicioniranog američkog političara iz tabora Donalda Trampa.
A sada, dakle – Angela Merkel. Sastanak je zakazan za poslepodne na „neutralnom terenu“, kako se poručuje iz Varšave. Nemački međunarodni radio navodi da je to očigledno u hotelu „Bristol“ i da izjave za medije posle sastanaka nisu planirane.
DW navodi da su nemačko-poljski odnosi danas toliko bliski, kao nikad pre. Trgovinska razmena između te dve zemlje bi za 2016. godinu po prvi put mogla da dostigne sto milijardi evra. Saradnja na području bezbednosti i odbrane odvija se sve u svemu – dobro. Što se tiče politike prema Rusiji – osim po pitanju gasovoda „Severni tok“ – Berlin i Varšava u su velikoj meri složni.
Ali, problema ipak ima. DW navodi da pritom uopšte ne govori o odnosu poljske vlade prema vladavini prava, podsecahajući da je Evropska unija zbog toga pokrenula postupak nadzora protiv Poljske. Berlin se uzdržava od javne kritike, jer nemačka vlada tu temu Evropske unije, kako se navodi, ne želi da „bilateralizuje“.
U razgovorima u Varšavi najvažnije teme će verovatno biti budućnost EU i migraciona politika. Poljska želi da dosta toga da izmeni u Evropskim ugovorima – i to u korist jačanja država-članica. Berlin to odbacuje.
„Ako počnemo s jednom zemljom, onda će to da otvori Pandorinu kutiju“, kaže neimenovani nemački diplomata.
DW navodi da su, po pitanju migracija sa juga, Berlin i Varšava složni u tome da bi granice EU trebalo jače štititi i suzbijati razloge za bekstvo. Ali, po pitanju rešenja unutar EU, približavanja stavova i dalje nema. Nemačka vlada nada se da će doći do „pravedne raspodele“ – ali mnoge zemlje će sigurno i dalje da odbijaju raspodelu migranata i izbeglica po članicama EU. Zato se u najboljem slučaju može razmišljati samo o raspodeli finansijskog tereta.
DW navodi da je saradnja Varšave sa Berlinom teška i zbog toga što poljska strana retko kada formuliše jasne predloge. To se, na primer, odnosi i na ideju o evropskoj vojsci, o kojoj su, kako Kačinjski, tako i mađarski šef vlade Viktor Orban, u različitim trenucima pokrenuli rasprave. Istovremeno, i pitanje šta tzv. Višegradska grupa (Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska) zapravo želi – ostaje velikim delom neodgovoreno.
Nemački međunarodni radio ocenjuje da poljska vlada, sa svoje strane, ima razloge zašto na „bregzit“ i na Trampovu pobedu u SAD gleda drugačije od Nemačke. Dok za Berlin i jedno i drugo predstavlja problem, vlada u Varšavi, s svojim blagim evroskeptičnim stavom, u tome vidi šansu za „jačanje pozicije i značaja Poljske“, piše u nedeljniku „Tigodnik povčešnji“ politikolog Olaf Osica. Poljskoj eliti, dodaje, kod Nemaca smeta njihova „smanjena sposobnost da prihvate druge stavove osim sopstvenog“.
Osica objašnjava da je razlog za nemačko uverenje da je „nemačka politika izradila univerzalne političke pristupe“. Mnogi nemački političari, piše Osica, veruju da će, ukoliko se pridržava njihovih pristupa, biti rešeni gotovo svi problemi sveta – a da je onaj ko to ne shvata, glup ili zaostao.
Poljski politikolog tako navodi mnoge sporove između Poljske i Nemačke (migracija, energetika, klimatski problemi, Severni tok, evrozona) i dolazi do zaključka da je „princip spornih tačaka između Berlina i Varšave nezavisan od usmerenja vladajućih stranaka“.
„O mnogim stvarima se sada oštro debatuje u javnosti“, ističe Osica i dodaje da se nada da će doći do „ozbiljnog razgovora o ozbiljnim temama i do definisanja zajedničkih interesa“, prenosi DW.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com