Velika Britanija je (još uvek) članica EU, a iako se zna da će razvod trajati dugo, niko ne zna kako će tačno izgledati, naveo je Dojče Vele, dajući grubi pregled onoga što je pred Londonom i Briselom.
Kad se u centrali Evropske unije u Briselu slegne iznenađenje i razočaranje zbog Bregzita, onda će početi konkretni posao, ocenjuje sajt.
Zvanično, najpre Velika Britanija svoju nameru o istupanja iz EU mora da „objasni“ pismom na adrese ostalih 27 članica, ali je nejasno kada će se to dogoditi.
Referendum u Velikoj Britaniji nije bio obavezujući, podseća DW i dodaje da sada prvo Donji dom parlamenta mora da ovlasti premijera da Briselu pošalje izjavu o izlasku.
„Ali kojeg premijera? David Kameron je u petak najavio ostavku, rekavši da on ne može kormilariti u pravcu koji smatra pogrešnim. Sada treba odabrati novog premijera, a među poslanicima Donjeg doma je oko 70 odsto glasova protiv Bregzita“, navodi DW.
Kada ipak taj zvanični dopis iz Londona stigne, Evropski savet, dakle preostalih 27 članica, bi Evropsku komisiju trebalo da ovlasti da s Velikom Britanijom pregovara o modalitetima izlaska iz Unije.
Članom 50 Ugovora iz Lisabona za to je predviđen rok od dve godine. Cela stvar bi mogla ići i brže, smatra bavarski konzervativac Manfred Veber, šef poslaničkog kluba Narodnih partija u Evropskom parlamentu.
Posao nije bezazlen: moraju se proveriti hiljade pravnih propisa i finansijskih odnosa i onda prekinuti veze EU i bivše članice. Ugovor o napuštanju Unije moraju podržati zemlje članice, Evropski parlament i naravno Velika Britanija. Mora se razjasniti boravišni status građana EU u Velikoj Britaniji – i obratno. Potreban je i dogovor oko regulacije putovanja.
Istovremeno ili možda tek nakon toga počinju pregovori Velike Britanije s EU oko budućeg uređenja odnosa.
Moguće je sklapanje ugovora o susedskim odnosima u koji bi bila ugrađena i bescarinska trgovina. Moguć je pristup Velike Britanije EFTA (Evropskoj zoni slobodne trgovine), u kojoj su trenutno Norveška, Lihtenštajn, Švajcarska te Island.
Po procenama Evropske komisije, potrebne su godine dok se ne ispregovaraju detalji tog ugovora, koji moraju ratifikovati sve članice EU.
To bi u normalnim okolnostima trebalo potrajati dve godine. „Dezerter neće biti dočekan otvorenih ruku“, rekao je šef Komisije Žan-Klod Junker još pre nekoliko sedmica.
U međuvremenu se mora razjasniti i status britanskih službenika koji rade za EU. Oni bi verovatno mogli da nastave s radom u Briselu do penzije (radi se o stalnim ugovorima o radu).
Velika Britanija bi morala da plati i penzije svojim službenicima pri EU. Dalje, 73 britanska poslanika u Evropskom parlamentu bi sve do stvarnog izlaska njihove domovine iz EU mogli da aktivno učestvuju na zasedanjima i to s pravom glasa.
„Pronaći će se razumno rešenje“, kazao je jedan funkcioner EU u Briselu.
Brojni ekonomisti su očekivali krah na berzama, koji se i dogodio, a očekuju i pad privrednog rasta u Velikoj Britaniji.
Evropska centralna banka (ECB) i centralne banke zemalja članica, već su se ranije dogovorile da će, u slučaju potrebe, početi da kupuju britansku funtu.
Banke u Evropi će takođe u slučaju potrebe dobiti na raspolaganje dovoljno likvidnih sredstava kako niko ne bi ostao bez novca. „Imamo sve pod kontrolom, iako niko ne zna što će se sve tačno dogoditi“, rekao je za DW jedan insajder iz ECB i dodao: „Berze će se opet oporaviti.“
EU će morati da se pozabavi opasnošću „zaraze“ Bregzitom. U Francuskoj se 2017. održavaju predsednički izbori. U Holandiji se 2018. bira novi parlament. Populisti iz obe te zemlje su već najavili da žele da takođe organizuju referendume o izlasku iz EU. Marin Lepen u Francuskoj i Gert Vilders u Holandiji računaju s velikim uspehom na krilima Bregzita, kako su to u petak ujutro već i rekli.
Ovo je prvi put da neka zemlja napušta EU, pa stoga pojedinosti razvoda nikome nisu najjasnije.
Ali izvesno je da će postupak s Velikom Britanijom koštati puno vremena i truda i da će vrlo dugo opterećivati radnu snagu u centrali EU, ocenio je sajt.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com