Mađarskoj bi zbog njene antimigracione politike moglo da se uskrati pravo glasa u Evropskom parlamentu. Taj organ EU doneo je odluku o pokretanju člana 7, ali ako je suditi po prvim reakcijama, ta mera Brisela će biti pucanj iz prazne puške, jer se sve vrti oko novca, a njega Mađarskoj EU ne uskraćuje.
Dušan Dostanić iz Instituta za političke studije kaže da aktivacija člana 7 nije najsrećnije rešenje i da je opomena Mađarskoj, ali i drugim neposlušnim državama članicama EU.
„Mislim da bi to mogla biti samo opomena ili pokušaj da se Mađarska kazni za dosta čvrstu imigrantsku politiku. To bi mogao da bude signal drugim državama, pre svega Istočne Evrope, na primer Poljskoj, zbog takođe njihove tvrde politike prema migrantima. Pokretanje člana 7 eventualno bi moglo da implicira i jedno tutorisanje od strane Evropske unije i zadiranje u stvari suverenih država.“
Prema rečima Dimitrija Milića, programskog direktora Novog trećeg puta, Višegradska grupa, a posebno Viktor Orban, pitanja migrantske politike najviše koriste za unutrašnje prilike i zbog toga kontriraju Briselu.
Njega ne čudi što će doći do aktivacije člana 7, jer Orban stvara problem celoj zajednici, a s druge strane, dobija najviše sredstava EU.
„Mađarska dobija oko tri milijarde evra godišnje. Orban napada Brisel, ali mu ne pada na pamet da pokrene neki referendum o izlasku, jer zna da bi u toj situaciji bio politički mrtav. U ovom kontekstu mi imamo jedan sukob između briselske administracije i neposlušnih članova, kao što imamo i sukob između država koje su davaoci i koje su primaoci sredstava, jer ne postoji politička usklađenost njihovih stavova.“
„Sve loše odluke koje su vezane za migracionu politiku Mađarske i zemalja poput Hrvatske, imaju apsolutne reperkusije po Srbiju, zato što praktično migrante kojih u ovom trenutku ima preko 4.000 upućuju na ilegalne migracije“, tvrdi Gordan Paunović iz Info parka.
On kaže da od jula meseca ove godine niko od aplikanata za azil u Mađarskoj nije dobio pozitivan odgovor, pa je prema njegovom mišljenju ova odluka Brisela sukob između formalnih i neformalnih stvari.
„S jedne strane imate Brisel, koji formalno donosi ovakve odluke, a s druge strane imate članice EU, kao što su Austrija i Nemačka, koje u suštini podržavaju tvrdu politiku na granicama EU“, kaže Paunović.
On podseća da je Angela Merkel nedavno pohvalila Hrvate i ponašanje njihove policije, koja je tokom prethodne dve godine vršila dramatične povrede ljudskih prava i nepotrebno sprovodila teško nasilje nad ljudima. Paunović dodaje da misli kako se ovom odlukom Brisela o aktivaciji člana 7 ništa suštinski neće promeniti i da će zbog neučestvovanja u sistemu kvota zemlje Višegradske grupe biti samo formalno kažnjavane.
„Zemlje koje se nalaze na granicama Evrope, pre svega Šengena, biće itekako nagrađivane i podsticane da nastave politiku koju sprovode, kao što je Mađarska već i bila kroz ogroman novac koji je dobila za sistem zaštite koji je dobila i Bugarska… Žan Klod Junker najavljuje da će ogromna sredstva biti dodeljena Fronteks u do kraja ove godine za dalje pojačanje sistema zaštite“, zaključuje Paunović.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com