Odnosi Vlade Italije i Evropske komisije pre nekoliko dana ponovo su se zaoštrili zbog pitanja raspoređivanja migranata sa italijanskog broda „Dičoti“, a koje su evropske zemlje odbijale da prime.
Lideri italijanske vladajuće koalicije Mateo Salvini i Luiđi di Majo više puta su prethodnih dana pretili Briselu da je Rim spreman da suspenduje fondove namenjene EU zbog ovog slučaja.
Iako je ova kriza rešena nakon hitnog sastanka predstavnika 12 država-članica Unije, a 150 migranta se najzad iskrcalo posle dogovora Rimokatoličke crkve u Italiji, Albanije i Irske o njihovom prijemu, pitanje je trenutka kada će se slična situacija ponoviti.
Na pitanje zašto Brisel nije u stanju da pronađe trajno rešenje za problem prihvata migranata, Aleksandar Gajić iz beogradskog Instituta za evropske studije za Sputnjik kaže da su mehanizmi Evropske unije generalno birokratski, udaljeni su i nisu prilagođeni specifičnostima zemalja.
„Migrantska kriza na različite načine pogađa različite zemlje, a najviše pogađa one koje su granica šengenske zone i u koje migranti prodiru naročito sa morske strane. One su u tom smislu suočene sa većim izazovima, većim rizicima i imaju velike troškove. Dakle, nije isto ako ste na udaru migranata, ili ste na suprotnoj strani kao Danska ili neke skandinavske zemlje koje nisu na udaru tog prvog talasa. EU nema neko rešenje koje je prilagođeno ili je dovoljno elastično za celu ovu situaciju koju stvara konstantni priliv migranata“, objašnjava Gajić.
Kako kaže, Italija je svakako u najgoroj situaciji jer je najviše izložena udaru migranata. Ta zemlja je podnela najveći teret, pa nije neobično to što je nezadovoljna.
„Statistički podaci govore da je 2002. godine u Italiji živelo oko milion i trista hiljada stranih državljana, dok ih je 2017. godine bilo preko pet miliona. To je veliki teret, troškovi koje Vlada ima su ogromni, jer je veliki broj migranata ostao u Italiji, a stalno pristižu nove desetine hiljada. Evropska komisija je krajem 2015. godine donela odluku Fronteksa da pojačaju tu zajedničku agenciju za čuvanje granica, ali ona ako pomaže tim pograničnim službama država-članica očigledno ne čini to dovoljno efikasno, a i finansijska sredstva su nedovoljno dobro raspoređena. Takođe, u Italiji je sada na vlasti koalicija koja ima jasne evroskeptične stavove i želi da spreči pritisak na svoju zemlju, pa se može očekivati da će se slična situacija ponoviti“, ukazuje Gajić.
Pored toga, dodaje Gajić, tu su i problemi sa drugim članicama.
„Vidimo da neke zemlje, pre svega iz Višegradske grupe, odbijaju da prime svoju kvotu migranata. Dakle, postoje različiti interesi, različite pozicije, a Evropska unija prosto nema mehanizam da sprovede ta sistemska rešenja, a i ona koja ima su očigledno nedovoljno prilagođena situaciji i problemima sa kojima se susreću pojedine države“, napominje Gajić.
Na pitanje koliko je realno ostvariva pretnja Vlade Italije da će uskratiti podršku fondovima EU zbog nedovoljnog angažovanja u vezi sa pitanjima poput poslednje situacije sa migrantima, Gajić odgovara da Italija na taj način vrši pritisak na Brisel i da je njihova pretnja realna.
„Italija zaista može da obustavi plaćanje oko 20 milijardi evra u evropski budžet, jer su godišnji troškovi te zemlje u borbi sa migrantskom krizom ogromni. Oni očigledno traže da ih Evropska unija finansijski i na druge načine više podrži, ali i da se deo migranata koji u Italiju pristižu preraspodeli u druge zemlje. To je dakle jednačina sa puno nepoznatih koju EU očigledno ne može da reši, pa će veće države onda pribeći samopomoći, tako da će svaka od njih, noseći se sa različitim vidovim migrantske krize, pribeći vođenju sopstvene politike ne bi li se zaštitila i sprečila nove velike probleme sa migrantima“, zaključuje Gajić za Sputnjik.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com