Velika Britanija će u sredu zvanično zatražiti izlazak iz EU, i mada je predviđeno da procedura ”razvoda” traje dve godine u ovom trenuku niko ne može da kaže koliko dugo će taj proces trajati i kako će izgledati budući odnosi EU i Velike Britanije.
Iako, su se građani Velike Britanije još prošlog juna na referendumu sa 51,9 % galasova ”za” odlučili da njihova zemlja bude prva u istoriji koja će napustiti Evropsku uniju, zvanična procedura ”razvoda” kreće 29. marta pokretanjem člana 50 Lisabonskog ugovora, koji važi za dopunu svojevrsnog ustava EU.
Očekuje se da Britanska premijerka Tereza Mej u sredu zvanično obavesti EU o zahtevu Velike Britanije da izađe iz članstva Unije. Ovaj čin se opisuje i kao „tačka posle koje više nema povratka“ odnosno mogućnosti da Britanija promeni svoj stav i odustane od Bregzita čemu su se mnogi sa obe strane Engleskog kanala nadali.
Od tog trenuka počinje da teče rok od dve godine pregovora Brisela i Londona koji predviđa da Velika Britanije zvanično napusti EU najkasnije do aprila 2019. godine. Procene su ipak da će ovaj proces koji se sastoji od utvrđivanja uslova izlaska, ali i budućih odnosa EU i Velike Britanije, trajati mnogo duže.
Kao razlog navodi se složenosti samog procesa, ali i činjenica da se stupa na „nepoznatu teritoriju“, jer se prvi put u istoriji EU pokreće član 50. Član 50 Lisabonskog ugovora predstavlja plan za izlazak države iz EU.
Pre Lisabonskog ugovora, koji je stupio na snagu 2009. godine, mehanizam napuštanja Unije nije ni postojao. Sam član 50, na koji će se u sredu pozvati britanska premijerka, relativno je kratak, ima pet paragrafa koji govore o tome da ”bilo koja članica EU može da odluči da napusti EU”, da ”o tome mora da obavesti Evropski savet i pregovara o izlasku sa EU”, kao i da je predviđen rok od dve godine za postizanje dogovora ” koji „može biti produžen uz saglasnostt svih zemalja članica“.
Istovremeno, član 50 predviđa da zemlja koja izlazi iz EU ne može da učestvuje u internim razgovorima Unije o izlasku iz nje.
”Kao što znate lično bih voleo da Velika Britanija nije odlučila da napusti EU, ali većina britanskih glasača je odlučila drugačije. Zato moramo da učinimo sve kako bi ovaj proces razvoda bio što bezboliniji za EU”, poručio je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.
On je za 29. april zakazao vanredni samit lidera EU 27 koji bi trebalo da usvoje smernice za pregovore o Bregzitu. To bi konkretno trebalo da bude paket istrukcija i ”crvenih linija” kojih će Evrpska komisija, inače zadužena za pregovore sa Londonom, morati da se pridržava. Glavni pregovarač, u ime EU, biće nekadašnji ministar u francuskoj vladi i bivši EU komesar, Mišel Barnije.
Jednom kada se dogovor o izlasku postigne on mora biti ratifikovan u svim nacionalnim parlamentima pre nego što postane važeći.
Sa obe strane Lamaša trenutno se procenjuje da će dogovori o uspostavljanju novih odnosa EU i Velike Britanije prvenstveno u o oblasti trgovine i slobode kretanja biti mnogo zahtevniji od samog procesa izlaska iz članstva. Već se pominje mogućnost dva scenarija tzv ”mekog” i ”tvrdog razlaza”, pri čemu prvi ide na ruku biznisu i znači ostanak Veliki Britanije na jedinstvenom evropskom tržištu ili bar neku drugu vrstu dogovora o značajnim trgovinskim olakšicama. Međutim većina zvaničnika predviđa ”tvrdi razlaz”, napominjući da će EU uslovi biti teški kako bi se, između ostalog, obeshrabrile druge zemlje članice da pođu putem Velike Britanije.
”U Evropi ili jedete ono što je na stolu ili ne sedite za stolom. Polučlanstvo i izbirljivost nisu mogući”, poručio je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker povodom najava iz Londona da bi Velika Britanija želela da posle izlaska ostane deo jedinstvenog evropskog tržišta. Uslov za tako nešto bio bi sloboda kretanja za građane, ali i radnike EU na teritoriji Velike Britanije što je i do danas bio glavni kamen spoticanja između Brisela i Londona.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com