Sjedinjene Države izgradile su ekonomiju zasnovanu na globalnoj potražnji za modernim proizvodima i sve većim dugovima domaćinstava i preduzeća. Ova ekonomija je na mnogo načina bila napredna i pružala je radna mesta i prihode milionima ljudi. Ipak, to je bila „kuća od karata“, a
Ovako aktuelnu ekonomsku situaciju u Americi vidi Džejms K. Galbrajt, profesor na Univerzitetu Teksas u Ostinu.
U svom tekstu pod nazivom „Iluzija brzog oporavka SAD“, Galbrajt navodi da dok protesti potresaju Sjedinjene Države, levo orijentisani ekonomisti zagledani su u svoje „kristalne kugle“.
„Džejson Furman sa Harvarda, nekadašnji predsedavajući Veća ekonomskih savetnika američkog predsednika Baraka Obame, upozorio je demokrate željne da poraze predsednika Donalda Trampa na izborima u novembru, da će se „najbolji ekonomski podaci u istoriji ove zemlje“ pojaviti baš pre nego što glasači izađu na birališta. I Pol Krugman u sličnom maniru predviđa „brz oporavak“ američke ekonomije. Kancelarija za budžet američkog Kongresa saglasna je sa ovim ocenama, a i berza deluje jednako optimistično“, piše Galbrajt.
Iluzija brzog oporavka SAD
Matematika, objašnjava on, koja stoji iza ovakvog načina razmišljanja je jednostavna. Kancelarija za budžet očekuje da se realni BDP u drugom kvartalu smanji za 12%, a na godišnjem nivou za 40%. Ali predviđa skok od 5,4% u trećem kvartalu, što rezultira spektakularnim godišnjim rastom od 23,5%.
To je zasigurno moguće: već u maju podaci o nezaposlenosti dobili su povoljan obrt, a izgleda da pad u drugom kvartalu možda neće biti tako loš kao što je predviđeno. Ali, čak i ako je Kancelarija u pravu po obe tačke, BDP će u vreme izbora biti za sedam procentnih poena niži od nivoa u prvom tromesečju, a nezaposlenost bi bila verovatno daleko iznad 10 posto.
„Pretpostavimo da su optimisti u pravu oko trećeg kvartala. Šta se dalje dešava? Da li će se ekonomija, prihodi i poslovi oporaviti, ili će ostati u depresiji, zahtevajući novu revoluciju – ili tačnije, novi „Novi dogovor“ da bi se ekonomija spasila?“, pita američki profesor.
Samopouzdanje da pokrene Ameriku?
Furman, Krugman i Kancelarija kongresa, smatra Galbrajt, dele stav da je pandemija ekonomski šok, poput zemljotresa ili terorističkih napada 11. septembra. To je poremećaj čvrste strukture, odstupanje od normalnog rasta. Da bismo ponovo pokrenuli Ameriku uglavnom je potrebno samopouzdanje, možda potpomognuto stimulansom. Ako se potrošači usmere na novu potrošnju, što ovaj model „podsticajnih udara“ diktira, tada će preduzeća oživeti investicije i uskoro će sve biti ponovo dobro.
„Ovako mejnstrim ekonomisti levog centra razmišljaju o recesiji i oporavku bar od šezdesetih godina prošlog veka naovamo. Ali, ignorišu se tri velike promene u američkoj ekonomiji – globalizacija, porast usluga u potrošnji i zaposlenosti i uticaj ličnih i korporativnih dugova. Šezdesetih godina prošlog veka SAD su imale uravnoteženu ekonomiju koja je proizvodila robu i za preduzeća i za domaćinstva, na svim nivoima tehnologije, sa prilično malim (i strogo regulisanim) finansijskim sektorom“.
Danas, ističe Galbrajt, SAD proizvode za svetsko tržište uglavnom napredne robe i usluge u sektorima kao što su vazduhoplovstvo, informacione tehnologije, oružje, naftna polja i finansije. I uvozi znatno više robe široke potrošnje poput odeće, elektronike, automobila i njihovih delova nego što je to bilo pre pola veka.
I dok su automobili, televizori i kućni aparati pokrenuli potrošnju u šezdesetim godinama prošlog veka, mnogo veći udeo domaće potrošnje danas ide u restorane, barove, hotele, odmarališta, teretane, salone, kafiće i salone za tetovaže, kao i na školarine i posete lekaru. Desetine miliona Amerikanaca rade u tim sektorima. Konačno, potrošnja američkih domaćinstava tokom šezdesetih godina bila je podstaknuta rastućim platama. Ali, od 2000. godine plate su uglavnom stagnirale, a povećanje potrošnje od 2010. godine podstaknuto je povećanjem ličnih i korporativnih dugova. Vrednosti kuća danas u najboljem slučaju stagniraju i verovatno će pasti u predstojećim mesecima.
Međutim, upozorava profesor, mejnstrim ekonomisti takvim pitanjima pridaju malo pažnje. Umesto toga, pretpostavljaju da investicije reaguju na potrošače, čija je potrošnja diktirana jednako prihodima i željama. Razlika između „suštinskog“ i „suvišnog“ ne postoji, a dužnička opterećenja uglavnom se ignorišu.
Neizvesna budućnost, poslovi, plate
Ali, potražnja za mnogim kapitalnim dobrima proizvedenim u SAD sada zavisi od globalnih uslova. Potražnja za novim avionima neće se oporaviti dok je polovina svih postojećih aviona prizemljena. Svetska naftna industrija ne buši nove bušotine. Čak i kod kuće, iako postojeći građevinski projekti mogu biti završeni, planovi za nove poslovne zgrade ili tržne centre neće uskoro biti pokrenuti. Kako ljudi manje putuju, automobili će trajati duže, pa će i potražnja za njima, kao i benzinom, patiti.
„Suočeni sa radikalnom nesigurnošću, američki potrošači će uštedeti više i trošiti manje. Čak i ako vlada na neko vreme nadoknadi izgubljene prihode, ljudi znaju da je stimulisanje kratkoročno. Ono što ne znaju je kada će doći sledeća ponuda za posao ili pak otkaz.“
U međuvremenu, dugovi američkih domaćinstava – zakupnine, hipoteke i zaostale komunalne usluge, kao i kamate na obrazovanje i kredite za automobile – nastaviće da se povećavaju. Pad prihoda od poreza i poreza na dohodak podstiče američku državu i lokalne samouprave da smanje potrošnju, usložnjavajući gubitak radnih mesta i prihoda.
Američka ekonomska situacija je strukturalna i to nije samo posledica Trampove nesposobnosti ili loše političke strategije Nensi Pelosi, kategoričan je Galbrajt.
„Ona je odraz je sistemskih promena tokom 50 godina koje su stvorile ekonomiju zasnovanu na globalnoj potražnji za naprednim dobrima i sve većim dugovanjima domaćinstava i preduzeća. Ova ekonomija je na mnogo načina bila napredna i pružala je radna mesta i prihode milionima, ali je ipak bila „kuća od karata“, a pandemija ju je srušila. „Ponovno otvaranje Amerike“ je, dakle, ekonomska i politička fantazija. Postojeći političari žude za oporavkom rasta, a dubina kolapsa omogućava neke kratkoročne atraktivne brojeve. Ali, ako ih ozbiljno shvatimo – samo će se postaviti pozornica za novu rundu razočarenja. Kao što protesti širom zemlje protiv sistemskog rasizma i policijske brutalnosti pokazuju, razočaranje je trenutno u Americi sektor sa velikim stepenom rasta“, zaključuje Džejms K. Galbrajt, profesor na Univerzitetu Teksas u Ostinu.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com