Čerčil je imao mnogo mudrih opaski, a jedna od njih je da nije bitno da li ste neutralni, već na čijoj ste strani neutralni, a odnosila se, naravno, na herojsko vreme opiranja fašizmu i u tom smislu na vojnu neutralnost.
I sada je, čini se neutralnost dragocena kategorija, bar na ovim balkanskim prostorima, pa i to – na čijoj ste strani neutralni.
Balkanski je specijalitet opet da svaka strana misli da je neutralnost iskazana njoj u inat, pa tako zvuči i izgleda i juče izdat apel ambasadora Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira (PIC) u BiH, koji su pozvali vlast u RS da odustanu od referenduma o Danu Republike.
Ambasadori, izuzimajući ruskog, tvrde da će taj postupak destabilizavati BiH.
Apeluje se pri tome na poštovanje odluka Ustavnog suda BiH, koje u slučaju ovog referenduma nemaju neki ključni značaj, ali se, uprkos tome, RS potencijalno targetira kao neko kome je namera da „destabilizuje, podiže političke tenzije, nekonstruktivno odvlači pažnju sa veoma ozbiljnih ekonomskih i socijalnih izazova…“
Istina, ambasadori priznaju da referendum o „entitetskim praznicima“ može biti u nadležnosti jednog entiteta, ali da njegovo sprovođenje mora biti usklađeno s Ustavom BiH
Pa, iako su primili k znanju uveravanje Vlade RS da je planirani referendum upravo „korak ka sprovođenju odluke Ustavnog suda BiH“, u nedoumici su i neverici zbog sećanja na to kako su u nekim ranijim prilikama čelnici RS osporavali nadležnost državnih pravosudnih institucija u BiH.
Neprijatno sećanje je, dakle, iznudilo jučerašnji apel, te je „neutralnost“ ovog puta, sa stanovišta vlasti, ali i naroda u RS, sasvim opravdano na „drugoj strani“.
Ambasadori konstatuju i da su u isto vreme pred Ustavnim sudom BiH postupci, koje su pokrenuli predstavnici državnih institucija s namerom da se oceni ustavnost odluke o referendumu, ali i zahteva za preispitivanje odluke Ustavnog suda BiH o Zakonu o praznicima RS koji je podnela Narodna skupština RS.
Taj bi sud tim povodom trebalo da zaseda pre datuma predviđenog za referendum, čime ambasadori, odnosno Savet za implementaciju mira očigledno žele da „nadoknade“ element neutralnosti, odnosno da demonstriraju jednak odnos prema stranama.
U jednoj, gotovo usputnoj, rečenici Savet poziva „sve strane u BiH da se uzdrže od ishitrenih mera i retorike koja vodi podelama, koje samo produbljuju negativnu političku atmosferu“.
Ta je, rečenica, međutim, apsolutno okasnila, jer retorika se već prosula, a odnosi zategli, a velike sile uvežabavaju snagu i moć uticaja na Balkanu, ponovo, a nepotrebno.
Nepotrebno sa stanovišta društava i ljudi koji na tom prostoru žive, ali korisno u nadmetanju „svetskih moćnika“ i osvajanju pozicija „balkanskih moćnika“.
Još licemernije zvuči poruka ambasadora zaduženih da štite mir u Bosni – da žale zbog korišćenja secesionističke retorike na svim stranama, ali da još jednom potvrđuju svoju neupitnu opredeljenost za teritorijalni integritet i fundamentalnu strukturu BiH kao jedinstvene, suverene države koja se sastoji od dva entiteta, bez prava na otcepljenje.
U zaključku stoji još: „Neće biti prekrajanja geografske karte BiH“.
I da se vratimo neutralnosti, bez obzira na čiju stranu naginje, RS je u porukama Saveta videla „stavljanje te institucije u funkciju bošnjačke politike“, dok u Sarajevu kritikuju izdvojeno mišljenje Rusije opaskom da Moskva već izvesno vreme neselektivno podržava sve što dolazi iz Republike Srpske (ili, drugim rečima, malo je više neutralna na srpsku stranu).
Da je ponovo u pitanju bura u „balkanskom loncu“ potvrda je to što je čitava situacija, s dobrim razlogom, uznemirila Srbiju, angažujući državni vrh na hitne konstulacije.
Istina, šef je srpske diplomatije nakon kasnog sinoćnjeg sastanka u Predsedništvu porucio građanima da nema razloga za zabrinutost, uprkos očiglednoj i aktuelnoj „balkanskoj složenici“, u kojoj su odnosi Beograda i Zagreba „nikad gori“ u poslednjih nekoliko godina, ali su Beograd i Sarajevo, a povodom Srpske, u nikad komplikovanijim relacijama.
Kako god, u posebno „komplikovanoj“ situaciji je Srbija. Jer, kao što primećuje jedan od posmatrača naše stvarnosti, u praksi se to možda i svodi na ideju da se neko, ovaj put premijer Srbije, „istera na čistinu“, a čistina je, kako god se postavi, jednako nepovoljna i po njega i po „večito krivu“ Srbiju – ako se suprotstavi referendumu, biće optužen da nije patriota, ako se ne suprotstavi, pogoršaće svoje, i naše, odnose sa Zapadom.
Sve to što se dešava, naravno, svakog je leta podstaknuto nemilim i neprijatnim, ali opominjućim datumima iz bliže i dalje istorije, a opakim ih čini upravo retorika, često nedostojna pristojnih ljudi.
Da li je tužno podsećanje na bespomoćne i etnički birane žrtve jednog od najozloglašenijih režima fašisticke provenijencije u Evropi 20. veka, na obeležavanju godišnjice osnivanja Jasenovca, bilo realno normalan i ljudski ubedljiv razlog da se u državi koja je direktni potomak NDH vlastodršci „ostrve“ na govornike na zvaničnoj državnoj komemoraciji, te da „šakom jada“ nazovu susede koji će im to biti i narednih ko zna koliko vekova – da li je to bio razlog?
Kaže bivši hrvatski premijer – nije vređao, rugao se…
Nije se on samo rugao, „iskopao“ je i ujaka ustašu samo da se domoljubima umili, i pri tome ne smatrajući da se na bilo koji način oglešio o komšije u „lijepoj njihovoj“ ali i s ove strane granice, jer, u kampanji je za glasove na izborima koji ga čekaju 11. septembra valjda „sve dozvoljeno“.
S druge strane, ni ove godine Srebrenica, uprkos činjenici da zvaničnici Srbije „nisu bili dobrodošli“, nije prošla bez podsećanja na „genocidni karakter RS“, te optužbe za „licemerni pokušaj iskupljenja davanjem pet miliona pomoći za nove objekte u tom gradu“, dok se konačno nije izrodila ideja o „izdvajanju Srebrenice iz genocidnog okruženja RS“.
Uz stalne čarke u Sandzaku, sporo koračanje ka normalnosti u odnosima Beograda i Prištine, latentnu neizvesnost političke sudbine Makedonije, te „špartanja“ po ovom terenu visokih zvaničnika sa Zapada i Istoka, pa u priličnoj meri i iz Turske, nekako se balkanskim narodima stalno namešta pozicija „đaka ponavljača“, a takvom je gotovo svejedno na koju će stranu biti neutralan.
Jer, neko će tu od „velikih“ uvek biti nezadovoljan, što je sasvim dovoljno da sve naše godišnjice i značajni datumi budu obogaćeni njihovim podsticanjem, a nečijim olakim prihvatanjem da „komšiji crkne krava“.
Pa, još ako je srpska – tim bolje.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com