PODGORICA – Inicijativa Otvoreni Balkan, u kojoj su Srbija, Severna Makedonija i Albanija, ovih dana je često tema u crnogorskoj javnosti, posebno nakon podrške koju je toj inicijativi dao premijer nove vlade Dritan Abazović, a protiv su prozapadne stranke predvođene DPS-om Mila Đukanovića.
Abazović je po preuzimanju premijerske funkcije izjavio da je Otvoreni Balkan u skladu sa Berlinskim procesom i da je regionu potrebno više poverenja, bolja komunikacija, zajednički projekti i više saradnje između vlada.
Đukanović, međutim, podržava Berlinski proces u kome aktivno učestvuju sve zemlje regiona, dok su u Otvorenom Balkanu, kaže, samo tri. Smatra da je inicijativa Otvoreni Balkan potekla, kako je rekao juče u Prištini, u trenutku depresije kada su zemlje regiona izgubile nadu u evropske integracije.
Ministarka evropskih poslova Jovana Marović, kako prenosi portal RTCG, smatra da sve što bi donelo neku korist Crnoj Gori trebalo bi razmatrati i učestvovati u unapređivanju tog sporazuma, dok profesorka Gordana Đurović ima drugačije mišljenje i smatra da Crna Gora ne bi trebalo da donosi ishitrene odluke.
Za nju je evropska perspektiva jedino logična, posebno sada kada se, kako kaže, iščekuju završna merila.
„Postoji niz otvorenih pitanja, jeste da Crna Gora za sada sve što postoji u okviru Otvrenog Balkana ima na bilateralnom nivou sa državama u okruženju. Iako bi i ta inicijativa trebalo da donese nešto dobro i korisno onda bi trebalo zajednički da unapredimo inicijativu“, kazala je Marović.
Ona kaže da je puni potencijal Otvorenog Balkana moguć ako je uključeno svih šest zemalja, i ako su sve četiri slobode garantovane.
„Ako idemo ka zajedničkom regionalnom tržištu to podrazumeva da sve države imaju korsiti da zajednički određuju uslove i da je to zaista korak napred u odnosu na sve regionalne inicijative“, kaže Marović.
Profesorka Gordana Đurović, predsednica Crnogorske panevropske uunije, smatra, međutim, da bi pristupanje Crne Gore Otvorenom Balkanu bio korak unazad, piše portal RTCG.
„Razlog je taj što treba promeniti nacionalno zakonodavstvo. To je jedan preliberalan režim trgovine, koji zadire u carinski postupak i spoljno trgovinsko radno zakonodavstvo, prpeoznavanje diploma, obrazovanje, bezbednost hrane i rad inspekcijskih službi“, kaže Đurović.
Ali ne samo zakonske, kaže Đurović i dodaje da je Balkan bez granica i bezbedonosni rizik.
„Evo najavljeno je da ćemo dobiti završna merila do kraja godine. Ako bi se zbog rizika takvog režima kretanja roba i usluga pogoršala situacija u oblasti vladavine prava to ne bi išlo u korist Crne Gore, već bi imala kontaefekat“, smatra Đurović.
Da se Berlinski proces nastavlja, poruka je koju šalje međunarodna zajednica, smatra Đurovićeva. To je ujedno, kaže, i poziv da se ne žuri s Otvorenim Balkanom.
„Dobro je da pratimo ovaj proces gde EU treba da se izjasni po tom pitanju, a istovremeno imamo i glas Vašingtona koji kaže jesmo za regionalne inicijative, ali nastavak rečenice ali u kojima je svih šest zemalja“, kaže Đurović.
I dok su u vladi sigurni da zajedničkim snagama Balkan može više i bolje, takvo otvaranje Crne Gore prema novoj inicijativi smatraju velikim pitanjem. Ipak, važnije je, ističe Đurovićeva, kako će Evropa oceniti želju naše vlade da ulazi u, kako zaključuje, nove izolovane balkanske tvorevine.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com