Prognoze američkog magazina „Forbs“ o zemljama kojima preti recesija u narednoj godini u suštini predstavljaju neveselu sliku celokupne svetske ekonomije
Na listi su se našle upravo ekonomske sile čija privreda značajno utiče na ekonomije drugih država i u krajnjem kreira onu globalnu.
Prvi na listi je Hong Kong, veliki međunarodni finansijski i trgovinski centar. Ta specijalna administrativna oblast Narodne Republike Kine je nakon petomesečnih protesta građana ušla u „tehničku recesiju“.
Sledi Velika Britanija, čija je ekonomija, suočena sa neizvesnom situacijom oko izlaska te zemlje iz EU, nedavno zabeležila prvi pad privredne aktivnosti od 2012. godine, a u slučaju „bregzita“ bez dogovora bi mogla da završi u recesiji.
Kriza i u Nemačkoj
Recesija preti i Nemačkoj, najvećoj evropskoj privredi, koja se bori sa slabljenjem proizvodnog sektora, posebno sa manjom globalnom prodajom automobila.
Na listi je i Italija, četvrta najveća privreda u Evropi, koja je u drugoj polovini 2018. godine bila u tehničkoj recesiji i suočava se sa stalnim ekonomskim neprilikama zbog slabe produktivnosti, visoke nezaposlenosti, ogromnog duga i političkih previranja.
Kinezi usporavaju
Usled trgovinskog rata Kine i SAD, kineska privreda nastavila je da usporava. MMF je upozorio da će svetska ekonomija zabeležiti rast od svega tri odsto u ovoj godini, što je najslabije od globalne krize iz 2008. godine.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Dejan Šoškić kaže da su to loše vesti i da su jasan znak da svet ne može očekivati rast kao ranije.
On za Sputnjik objašnjava da će doći do usporavanja i smanjivanja privredne aktivnosti, što nije dobro za većinu zemalja u svetu, jer ekonomski problemi lakše se rešavaju kada postoje više stope privrednog rasta — i po pitanju duga u odnosu na BDP i po pitanju eventualnog rasta dohotka građana, odnosno životnog standarda.
Prelivanje na Srbiju
„Srbija, oslonjena na EU, pre svega na Nemačku i Italiju, osetljiva je na to šta se dešava u te dve zemlje i teško je da mi, ali i region imamo dinamičnije stope rasta ukoliko vidimo posustajanje ekonomske aktivnosti u tim dvema zemljama. Ti negativni efekti iz velikih ekonomija prelivaju se na sve zemlje sa kojima se te ekonomije nalaze u trgovinskim vezama. Nekoliko velikih država u ekonomskom smislu određuju sudbinu sveta u celini“, ističe Šoškić.
Sagovornik Sputnjika ukazuje na to da će zemlje u kojima je recesija biti manje raspoložene da investiraju u inostranstvo što će se odraziti i na trgovinu. On napominje da se u zemljama kao što je Kina, koje imaju hroničan suficit u razmeni sa inostranstvom i veliku količinu deviznih rezervi, neće bitno promeniti njihova dugogodišnja strategija davanja zajmova drugim zemljama.
„Vidimo da su Američke federalne rezerve (FED) sklone tome da ponovo obaraju kamatne stope. Dakle, period sa nestandardnim merama monetarne politike, koji za posledicu ima ekstremno nisku cenu novca, biće prolongiran duže nego što se očekivalo. Ta niska cena novca može da pomogne privredama nekih zemalja kojima će omogućiti i relativno povoljnije finansiranje, kao što je slučaj i sa Srbijom gde imate pad kamatnih stopa za naš javni dug na međunarodnom tržištu“, napominje Šoškić.
On, međutim, upozorava da će to što se ne kreira nova ekonomska aktivnost otežavati vraćanje dugova, jer koliko god oni bili jeftiniji biće teži za vraćanje ukoliko nema neke jače stope privrednog rasta.
Negativan efekat sankcija
Šoškić napominje da velike ekonomske sile još od 2008. godine pokušavaju da obnove ekonomsku aktivnost kroz monetarnu politiku — niskim kamatnim stopama i jeftinim novcem, ali se ispostavilo da je efekat toga dosta ograničen. Naš sagovornik ukazuje na to da bi bilo vrlo važno ako bi se prestalo sa stalnim uvođenjem dodatnih otežavajućih momenata koji, po pravilu, proističu iz političkog domena.
On to ilustruje primerom uvođenja sankcija Rusiji, što je u najvećoj meri uticalo upravo na evropske zemlje. Naravno, pogodilo je i Rusiju i to nije dobra stvar, to ne popravlja ekonomsku situaciju, ističe Šoškić i navodi najnoviji slučaj trgovinskog rata SAD sa EU i Kinom.
„Tako se kreiraju tenzije u ekonomskim odnosima pre svega iz političke sfere i one otežavaju privredni rast i zapravo ga smanjuju. Sve to skupa vodi ka usporenju ekonomske aktivnosti. Političari koji zagovaraju tu vrstu odnosa u svetu toga možda nisu ni svesni u potpunosti“, upozorio je Šoškić.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com