Vojni napad SAD na Siriju dogodio se tačno na stotu godišnjicu ulaska Amerike u Prvi svetski rat, konstatuje Dojče vele (DV) uz pitanje da li u tome postoje istorijske paralele.
Istoričar Endrju Baćević, penzionisani profesor međunarodnih odnosa i istorije na univerzitetu u Bostonu i apsolvent američke vojne akademije u Vest pointu, smatra da je to samo slučajnost.
“Ozbiljno sumnjam da je predsednik (Donald) Tramp znao za godišnjicu, nije posebno “potkovan“ kad se radi o istoriji. Nama posmatračima je ionako teško da procenimo Trampove motive. Ako ozbiljno shvatimo ono što kaže, to bi značilo da je ođednom otkrio svoju humanitarnu stranu”, kazao je Baćević.
On kaže da je ovaj napad jasna vojna poruka.
“Mislim da je moguće da će predsednik (Bašar) Asad tu poruku ispravno interpretirati i da će sad promeniti svoje ponašanje. Ipak je verovatnije da će je ignorisati i da je ovo samo početak razvoja koji će biti još komplikovaniji i nasilniji od svega što se događalo do sada. Trenutno ne možemo ni naslutiti kakve će to posledice imati”.
Drugi istoričar Brajan Lin, profesor istorije i umetnosti na univerzitetu A&M u Teksasu, takođe ne veruje u vezu ta dva događaja.
“Očito Tramp ima drugačiji stil vladanja od Obame, on više reaguje. Obamin stil je bio metodički, on je anticipirao posledice svog delovanja”, rekao je Lin za DV.
Sa konstatacijom da su neki posmatrači zabrinuti da bi ova vrsta vojne intervencije bez jasne strategije i cilja mogla dovesti do toga da SAD neželjeno „uđe“ kompletno u sirijski konflikt i da li je to opravdano iz istorijskog ugla gledanja, Baćević se slaže.
“Pritom manje mislim na Prvi svetski rat. Radi se o drugim angažmanima SAD u tom regionu. I to pominjem zato što je ministar spoljnih poslova Tilerson jasno rekao da je cilj američke politike – smena Asada. Ali lekcija koju smo naučili u Iraku i u Libiji, glasi: rešiti se jednog zlikovca je još najjednostavniji deo. Puno je teže organizovati ono što dođe posle toga, instalirati vladu nakon diktature. U obe zemlje je to proteklo katastrofalno i bilo je jako skupo. Moramo gledati dakle što ova vlada misli učiniti kako bi taj proces u Siriji protekao bolje. Predsednik Tramp je svoju odluku doneo za samo 48 sati. Očito se nije savetovao sa ljudima van svog najužeg kruga. Da li je to pametnije, tek će se videti”, naveo je.
Lin podseća da su i u 19. veku su mnogi ratovi bili ponajpre reakcija na nešto.
“Ta tradicija traje već 200 godina, ponekad je vojska bila na kaznenoj ekspediciji ili se jednostavno htelo pokazati ko je gazda. Mi to nazivamo „diplomatija topova“. Njen cilj je zastrašivanje. I ovo sad bi mogla biti jedna akcija kažnjavanja bez dugoročnih posledica”, ocenjuje Lin.
Baćević kaže da je Tramp impulsivan, “ne razmišlja puno o tome šta kaže I čini, ne razmišlja o posledicama”, dodajući da se ovaj napad uklapa u to.
“Iznenadna promena mišljenja američke vlade u slučaju sirijskog konflikta, sigurno će proizvesti brojna pitanja u glavnim gradovima širom sveta”, kazao je on.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com