Dok sa neskrivenim ponosom obeležava četiri decenije od početka svojih fascinantnih reformi — ekonomija koja je bila 15 puta manja od američke danas joj je gotovo ravnopravna — Kina se suočava s američkom pretnjom trgovinskim ratom koji bi neminovno pogodio čitav svet.
Dosadašnji vrhunac ovog neproglašenog sukoba dogodio se baš u trenutku u kojem je čitava javnost s olakšanjem pomislila da će sukob biti izbegnut. Predsednici SAD i Kine Donald Tramp i Si Đinping na sastanku u Argentini početkom decembra proglasili su tromesečno primirje tokom kojeg će pokušati da razreše nesporazume.
Međutim, baš u tim momentima u Vankuveru u Kanadi, po američkoj poternici, uhapšena je Sabrina Meng Vandžou, potpredsednica kineske kompanije „Huavej“ i ćerka njenog osnivača. Tramp za to hapšenje možda i nije znao, ali njegovi najbliži saradnici otvoreno priznaju da jesu.
Kako će i da li će Kina odgovoriti na taj šamar koji joj je udaren pred čitavim svetom? Da li će Peking promeniti svoje ponašanje kako bi izbegao Hladni rat s Amerikom kojim mu, kao neposlušnom detetu, preti potpredsednik SAD Majk Pens? Da li je sukob dve vodeće svetske ekonomije, zapravo, neminovan, ili ga je ipak moguće izbeći?
O tim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili nekadašnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović i novinar i bivši izveštač iz Pekinga Branko Žujović.
Komentarišući dogovor o tromesečnom primirju, američki Brukings institut savetuje: „Uživajte u trgovinskom primirju dok traje“, i prognozira da su male šanse da primirje zaista preraste u trajan mir.
„To je opšte mišljenje koje vlada i u Kini“, ukazuje Korkodelović. „Kinezi se za pregovore pažljivo pripremaju i očekuju da oni daju neke rezultate, ali razlike u pogledima, čak i oko onoga što se smatra spornim, toliko su velike da se ni na jednoj strani ne očekuje da će za 90 dana biti rešene.“
„Trgovinskim ratom koji je pokrenula protiv Kine Amerika pokušava da suzbije kineski privredni rast, a u fokusu joj je plan ’Made in China 2025‘, čiji je cilj da Kinu lansira kao vodeću ekonomsku, pa i političku silu u svetu“, objašnjava Žujović.
„Obema strana je jasno da je ovde zapravo reč o pokušaju obuzdavanja vrtoglavog kineskog rasta, jer ako Kina nastavi da se razvija i približno ovim tempom, veoma brzo će i u nominalnom BDP-u prestići SAD, a ne samo po BDP-u izračunatom u odnosu na paritet kupovne moći kao što je sada slučaj“, slično misli i Korkodelović.
Podižući ulog u sukobu uprkos proglašenom primirju, Donald Tramp preteći tvituje: „Ili ćemo imati stvarni dil sa Kinom, ili dila neće biti uopšte — u tom slučaju ćemo uvesti velike carine na izvoz kineskih proizvoda u Ameriku.“
Podaci kineskog Nacionalnog statističkog biroa pokazuju da je Amerika ubedljivo najveće izvozno tržište za Kinu — oko tri puta veće u odnosu na Japan koji je na drugom mestu. A „Volstrit džurnal“ ovih dana tvrdi da je Kina spremna na ustupke u vidu olakšica za pristup njenom tržištu, doduše, uz ogradu da je možda reč samo o kozmetičkim promenama, a ne stvarnim ustupcima.
„Rat skupo košta obe strane i Kina jeste prinuđena na izvesne ustupke. Ona ih je već i najavila na početku ovog sukoba, tako da ovde nije reč ni o kakvom novom kineskom popuštanju, iako se sad tako predstavlja“, objašnjava Žujović.
I Amerika ima svoje slabe tačke, navodi Korkodelović.
„U Kini radi 68.000 američkih firmi. One proizvode robu u vrednosti od 400 milijardi dolara, što je oko tri puta više od vrednosti robe koju Amerikanci izvoze u Kinu… I relativno slabo stanje američke privrede predstavlja njihovu slabu tačku. Američka poljoprivreda je, na primer, sad ozbiljno pogođena kineskim carinama na uvoz soje, mesa… Pored toga, dolazi i do usporavanja industrijske proizvodnje u SAD. Sve to bi moralo da natera Amerikance da razmišljaju ekonomski, ali oni se pre svega vode ideološkom logikom, kao da su zarobljenici Hladnog rata, što je možda i očekivano budući da su sada suočeni s jednom silom u narastanju kakva je Kina.“
A na čitav spektar nesuglasica između Vašingtona i Pekinga sada se nadovezalo i hapšenje potpredsednice kompanije „Huavej“ Sabrine Meng Vandžou. U redakcijskom komentaru, kineski „Global tajms“ ocenjuje da je to „politički čin, deo sveopšte (američke) ofanzive protiv Kine, koja se sprovodi na svim nivoima“.
„Ovo jeste nastavak trgovinskog rata jednim posrednim putem“, uveren je Žujović. „Kompanija ’Huavej‘, koja je uz ZTE najznačajnija kineska visokotehnološka kompanija, već mesecima se nalazi na udaru američkih saveznika.“
„U Kini su mnogi analitičari odmah zaključili da je pre svega reč o američkoj taktici kojom će sebi obezbediti prednost u nastupajućim pregovorima. To je, uostalom, dosta naivno potvrdio i sam Tramp, rekavši da bi mogao i lično da se umeša u slučaj i utiče na ’nezavisno‘ američko sudstvo“, navodi Korkodelović.
Ta afera, smatraju „Sputnjikovi“ sagovornici, ima i mnogo dublji značaj. Korkodelović kaže da Kina poseban akcenat stavlja upravo na razvoj visokih tehnologija, jer ne želi da zavisi od zapadnih, pogotovo američkih tehnologija.
Prema rečima Žujovića, može se uočiti snažna američka težnja da, sabotiranjem visokotehnoloških kompanija koje će predstavljati okosnicu kineskog razvoja u narednoj deceniji ili dve, Kinu zarobi u zamku srednjeg nivoa razvijenosti iz koje ona dugo ili nikada ne bi izašla.
„Upravo zato je ulog s kineske strane sada mnogo veći nego sa američke strane“, konstatuje Žujović.
A dalji sukob je neminovan, saglasni su naši sagovornici.
„Potpredsednik kineskog Centra za istraživanje razvoja, koji je veoma važan organ vlasti, u ’Ženmin žibaou‘ je u autorskom tekstu naveo da je jasno da se ide ka konfrontaciji, jer SAD ne mogu drugačije da obuzdaju kineski rast do napadima na najperspektivnije kineske kompanije. A to, uostalom, priznaju i sami Amerikanci — Met Potinger, koji je u Nacionalnom savetu za bezbednost zadužen za Aziju, otvoreno je rekao da je u pitanju konkurencija, a ne kooperacija sa Kinom“, podseća Korkodelović.
„Ovaj trgovinski rat predstavlja samo još jednu rundu u geopolitičkom sukobu. Amerika će učiniti sve da zaustavi kineski razvoj, jer plan ’Made in China 2025‘ smatra najvećom pretnjom sopstvenoj ekonomiji. Tako da možemo da očekujemo da je pred nama dug period sukoba koji se neće meriti mesecima, već, nažalost, godinama i decenijama“, zaključuje Žujović.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com