Da li ruski predsednik Vladimir Putin planira da utiče na nemačke izbore, diskredituje kancelarku Angelu Merkel i Nemce gurne u ruke desnih i levih ekstremista – predmet je i tvrdnji i špekulacija koje su sve učestalije kako se primiču septembarski izbori na kojima će više od 60 miliona birača odlučiti ko će voditi Nemačku.
U procenama, analizama, tvrdnjama, upozorenjima i špekulacijama se, uglavnom, provlači objašnjenje da Putin, zapravo, želi nedemokratsku, oslabljenu i podeljenu Evropsku uniju (EU) i da bi to bio razlog njegovih “upada“ na nemačke izbore.
Govori se i o “fake-news“, informacionom ratu, naoružanju Kremlja za sajber-ratove, mafiji, obaveštajnim službama, pa čak i o mogućim seksi-mobing-napadima, poput onog iz novogodišnje noći u Kelnu od pre par godina, kada su izbeglice na ulicama seksualno uznemiravali žene.
Visokotiražni tabliod “Bild“, koji umnogome oblikuje nemačko javno mnjenje, piše da su eksperti jedinstveni i smatraju da Putin svojom kampanjom želi da “poljulja poverenje Nemaca u nemačku državu, njene institucije i posebno Merkelovu“ i ljude “gurne“ u ruke ekstremista.
Razlog zašto bi Putin želeo da vidi slom Merkelove i ekstremiste na vlasti u 82-milionskoj nemačkoj naciji objašnjava se time da se ona, kao ni jedan drugi šef vlade, zalaže za jedinstvenu Evropu i slobodni, demokratski svet.
Osim toga, ona je, “bez obira na to što je Putin ceni kao partnera za razgovore, za njega prepreka na putu slabljenja i podele EU“, piše ovaj tabliod i dodaje da ruska kampanja dezinformisanja cilja na Merkelovu.
“Merkel pledira za stari evropski poredak koji Rusija odbija. Ona stoji iza evra, iza sankcija Rusiji, iza EU-podrške Ukrajini. Ona je viđena, otprilike, kao simbol za staru, postojanu i principima vernu Evropu“, rekao je ekspert za Rusiju Gustav Gresel iz European Council on Foreign Relations, institucije koju je pre desetak godina osnovalo 50 prominentnih Evropljana, bivših šefova vlada, ministara i inlektualaca, poznatih po zalaganju za jaku ulogu Evrope.
Gresel je, međutim, uverenja da Merkel previše dobro poznaje Rusiju, da bi se mogla zavesti na pogrešan put, korumpirati ili “pobratimiti“, onako “kao što je to, moguće, bio slučaj u vreme kancelara Gerharda Šredera“.
I ruski novinar Igor Ajdman, za koga mediji pišu da je sin ruskog fizičara i rođak ubijenog ruskog opozicionara Borisa Nemcova, smatra da zato Putin pokušava da podrži sve snage, koje su protiv Merkelove.
“Nemačka za Putina ima prioritet“, rekao je Ajdan.
On je, takođe, uverenja da bi Putin želeo da na čelu Nemačke bude političar koji će mu izlaziti u susret i da ruski predsednik, uz pomoć korupcije i manipulacijama u politici i međima, želi da postigne ono što Sovjetski savez nije uspeo vojnim pritiscima.
Slično Ajdanu misli i nemački naučnik Anke Šmit-Felcman, zaposlena u Švedskoj, koja je uverena da nemačka vlada sa Merkelovom na čelu stoji u fokusu Putinovog informacionog rata. “Nemačka ima vodeću ulogu u EU, privredno i politički je važna članica NATO i najvažniji evropski privredni partner Rusije. Kremlj će sve staviti na to da se razori poverenje nemačkih birača u nemačku demokratiju“, rekla je Šmit-Felcman ovom tablioidu.
Ona smatra da Kremlj neće pokušati samo Merkelovu da diskredituje, već i one savezne kandidate koji su protiv “ruskih vojnih napada, posebno ilegalne aneksije Krima, trajnog ruskog rata u Istočnoj Ukrajini i ruskih ratnih zločina u Siriji“.
A šta se događa u vladi u Berlinu dok eksperti sa svih strana upozoravaju da su izbori u septembru ugroženi i da se Kremlj, za koga se tvrdi da je “umešao prste“ i u američke izbore, sprema da to isto učini i u Berlinu?
Prema saznanjima “Bilda“ u ministarstvima unutrašnjih i spoljnih poslova već se intenzivno suočavaju da pretećom opasnošću, dok istovremeno račcunaju i s propagantnim napadima.
U najužim krugovima vlade u Berlinu se, prema ovom tabloidu, zato razvijaju kontrastrategije, kako bi se što bolje pripremili i u slučaju mešanja brzo reagovali, razotkrili propagandu i ograničili štetu.
“Svako u vladi i oko nje polazi od toga da će za savezne izbore doći do ruskog mešanja. Pitanje je samo kako i gde“, izjavio je Gresel i dodao da je zato u mnogim službama u Berlinu alarmantno raspoloženje.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com