Američki Senat potvrdio je nove sankcije Rusiji koje predviđaju i kazne za firme koje sarađuju sa ruskim energetskim sektorom, a one bi mogle da imaju dalekosežne posledice po energetsko snabdevanje zemalja Evropske unije, piše danas Dojče vele.
Zakon izglasan u američkom Kongresu vezuje ruke američkom predsedniku Donaldu Trampu – koji sankcije može ukinuti samo uz odobrenje Kongresa – ali i zateže odnose sa evropskim partnerima, pre svega Nemačkom, konstatuje DV.
Nemački radio, takođe, postavlja pitanje da li SAD pokušavaju da Evropi prodaju svoj gas umesto ruskog i kako će Nemačka reagovati.
„Kongresmeni i senatori iz obe američke partije složili su se, uprkos lobiranju iz Evrope, da u sankcije uvrste i moguću finansijsku globu za sve firme koje bi sarađivale sa ruskim energetskim sektorom. Tako je pod znak pitanja doveden i prekobaltički gasovod Severni tok 2, novi cevovod koji bi ruski gas dovodio direktno u Nemačku i dalje u druge članice EU“, navodi DV.
Stručnjak za energetsku sigurnost briselskog Centra za istraživanje evropske politike Kristijan Egenhofer ipak veruje da će evropske firme naći način da zaobiđu američke sankcije i da je jedan od načina da promene vlasničku strukturu preduzeća koja učestvuju u izgradnji kako ova ne bi potpadala pod sankcije.
„Iskustvo mi govori da jeftini gas nađe put do tržišta ako takvog gasa ima, kao što ga ima u Rusiji. Ne verujem da će se EU posle američkih sankcija okrenuti skupom američkom gasu, smatra Egenhofer.
Ovaj stručnjak je kategoričan – samo ruski gas garantuje energetsku sigurnost Evrope.
Iako iz Berlina dolaze kritike na račun Vašingtona, bilo je i drugačijih glasova.
Političar demohrišćana Roderih Kizeveter rekao je za Dojčlandfunk da ne treba narušavati partnerstvo sa Amerikom i da sankcije opominju Evropu da treba da diverzifikuje izvore gasa, što je protumačeno kao poziv na kupovinu američkog tečnog gasa.
DV navodi da je, međutim, većina političara drugačije raspoložena. Tako je ministarka ekonomije Brigite Cipris (SPD) oštro kritikovala zakon izglasan u Kongresu rekavši čak da preti opasnost „trgovinskog rata“ Evrope i Amerike.
Marko Đuli iz Evropskog političkog centra je rekao da bivši američki predsednik Barak Obama nije dirao u pitanje gasa, jer je shvatao koliko je to važno pitanje za neke evropske saveznike.
Nuspojave ovog prekoatlantskog prepucavanja mogla bi da oseti Ukrajina. Ta zemlja se takođe protivi Severnom toku 2 koji bi je učinio nebitnim za tranzit ruskog gasa što bi Kijev ostavilo bez masnih budžetskih prihoda, ali i političkog oružja u odnosima sa Moskvom, navodi DV.
Ipak, problem za Ukrajince je što preti da se raspadne zajednički evropsko-američki paket sankcija protiv Rusije.
„Amerikanci su nove sankcije doneli jednostrano. Dakle, nema više zajedničkog fronta što se tiče situacije u Ukrajini“, smatra Egenhofer i dodaje da će Moskvi sada biti lakše da rascepi američko-evropsko partnerstvo, makar oko ekonomskih pitanja.
„Postoji mogućnost da pitanje gasovoda dublje podeli i samu EU, ionako rastrzanu različitim stavovima o finansijskoj politici ili izbegličkoj krizi. Jer, dok su zemlje poput Nemačke i Austrije veoma zainteresovane za više ruskog gasa, Poljska i baltičke zemlje vide pretnju po sopstvenu energetsku bezbednost. Političari u tim zemljama zaista žele da nabavljaju gas iz više izvora – pa i iz SAD – kako bi, ako im ustreba, stopirali uvoz gasa iz Rusije“, piše nemački radio.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com