Evropska politička elita, već uzdrmana „bregzitom“ i pobedom Donalda Trampa u Sjedinjenim Američkim Državama i uplašena rastom popularnosti antisistemskih partija i pokreta širom Evropske unije, novi razlog za ozbiljnu brigu ima već danas.
Austrijanci glasaju za svog novog predsednika, a Italijani na referendumu za ustavne promene čiji je značaj ispao daleko veći nego što se očekivalo kada je zakazivan. Da li će Norbert Hofer, kandidat Slobodarske partije Austrije, u (ponovljenom) drugom krugu predsedničkih izbora pobediti Aleksandera van der Belena, kandidata „zelenih“, ali i, praktično, čitavog političkog establišmenta koji ovom zemljom vlada još od kraja Drugog svetskog rata?
Da li će Italijani odbaciti ustavne reforme kojima se povećava moć izvršne vlasti, što bi izazvalo pad vlade Matea Rencija i dolazak na vlast antisistemskog Pokreta 5 zvezdica?
„Tamni se oblaci skupljaju na horizontu evropske budućnosti“, ocenjuje tim povodom nemački „Špigl“, predviđajući mogući izlazak Italije iz zone evra, koji bi zapečatio sudbinu i evra ali i same Evropske unije… Ili pak nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, proglašenoj posle Trampove pobede za zaštitnicu slobodnog sveta (što će reći, neoliberalnog svetskog poretka), veću brigu treba da zadaju izbori koji su održani prošle nedelje, unutarstranački izbori u francuskoj Republikanskoj partiji zahvaljujući kojima je predsednik Rusije Vladimir Putin, kako se ocenjuje, već pobedio na francuskim predsedničkim izborima koji će se održati na proleće sledeće godine?
Sve neizvesnija politička budućnost Evropske unije, koja počinje već sutra u Austriji i Italiji, bila je tema „Sputnjik intervjua“ sa Miroslavom Stojanovićem, dugogodišnjim dopisnikom „Politike“ iz Berlina, i Aleksandrom Mitićem, predsednikom Centra za strateške alternative.
„Ankete pokazuju da su dvojica predsedničkih kandidata u Austriji poprilično izjednačeni“, kaže Miroslav Stojanović, napominjući, međutim, da je veliko pitanje koliko se anketama uopšte može verovati pošto su se — od bregzita do Trampa — pokazale kao poprilično nepouzdane.
„Ono što se oseća jeste da je atmosfera napeta. Snage se pregrupišu i ispituje se šta bi u ovom času moglo da zaustavi Hofera“, navodi Stojanović, i ističe da su u Beču pre dva dana boravili čelni ljudi Socijaldemokratske partije Nemačke, njen predsednik Zigmar Gabrijel i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc.
„I time se pokušava da se ojačaju snage koje treba da zaustave Hofera“, ocenjuje naš sagovornik. S druge strane, kaže Aleksandar Mitić, „Hoferovi glasači, kako navode pojedini istraživači, imaju iste strahove kao i Trampovi glasači u SAD, i određeni efekat Trampove pobede sigurno će se osetiti u Austriji. Hoferova retorika u ovoj predizbornoj kampanji slična je Trampovoj, i njegove teme su strah od ilegalne migracije, terorizma, globalizacije. Hofer je i rekao da su izbori u SAD dokaz da, kada se narod zapostavi, on se suprotstavlja elitama…“
„Očigledno je da se taj proces pobune protiv elita — svih elita, u politici, u medijima, u biznisu — zbiva na jedan lančani način“, nadovezuje se Miroslav Stojanović. „U ovom trenutku je čitav neoliberalni sistem u krizi, i on više ne uspeva da funkcioniše na način na koji je funkcionisao od pada Berlinskog zida do sada“.
Šta je to što Hofera čini protivnim dosadašnjem, (neo)liberalnom poretku? „Hofer je protiv ilegalnih migracija (prošle godine u Austriju je stiglo 120.000 migranata, više od Nemačke u odnosu na broj stanovnika), kritikovao je i Angelu Merkel zbog politike otvorenih vrata ilegalnim migrantima.
On je protiv islamskog fundamentalizma, protiv ulaska Turske u EU, zalaže se za reformisanu EU, za povratak suverenističkoj politici, zalaže se i za priključenje Austrije Višegradskoj grupi, protivi se sankcijama Rusiji…“, navodi Mitić.
„Hofer ne želi da razbija EU, ali očigledno želi drugačiji raspored snaga unutar nje“, napominje Miroslav Stojanović. „On je već predložio da se formira savez istočnih i južnih zemalja koji bi predstavljao protivtežu nemačkoj premoći unutar EU. I tu će verovatno, pobedi li Hofer, dolaziti do varničenja sa Angelom Merkel“.
U tom smislu, naročito se interesantom čine najave priključenja Austrije Višegradskoj grupi koju (trenutno) čine Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka.
„Višegradska grupa je prošle godine, zahvaljujući migrantskoj krizi, uspela da pokaže da je najkompaktniji blok unutar EU, zadržavši poprilično rigidan stav u odnosu na briselski mejnstrim i politiku otvorenih vrata Angele Merkel. Hofer u priključenju Austrije Višegradskoj četvorci vidi šansu i da ojača ulogu same Austrije, koja sama ne može ni protiv Nemačke, ni protiv Francuske, protiv Beneluksa… Njoj su potrebni saveznici, koje vide upravo u Višegradskoj četvorci“, kaže Aleksandar Mitić.
Dodatnu glavobolju nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, koja je najavila da će se na izborima sledeće jeseni kandidovati i za četvrti mandat, predstavlja prošlonedeljni rezultat izbora predsedničkog kandidata francuske Republikanske partije. Pobedio je Fransoa Fijon, što znači da će se u drugom krugu izbora za predsednika Francuske, sledećeg proleća, po svoj prilici suočiti dva kandidata koji se zalažu za saradnju s Rusijom umesto sukoba i sankcija, Fijon i predvodnica Nacionalnog fronta Marin le Pen.
Šta će to značiti za odnose na evropskom kontinentu, kako će na to reagovati Angela Merkel? „Moskva je sigurno zadovoljna što je u Republikanskoj partiji pobedio Fijon, a ne Alan Žipe, koji je bio dosta kritičan prema Rusiji“, smatra Mitić. „On je sankcije prema Rusiji nazvao apsurdnim, smatra da su sankcije i definitivno propale, ali i da je Rusija neizostavni deo evropske bezbednosti, da joj nije pretnja i da bez Rusije nema rešenja ni za jedno bezbednosno pitanje, od Sirije do Ukrajine.
On traži dijalog sa Moskvom, i to bez čekanja na saglasnost iz Vašingtona. Pobeda Fijona ili Le Penove značiće da će Merkelova i oni koji se zalažu za sankcije imati jako puno problema da očuvaju koheziju. Uz eventualnu Hoferovu pobedu, činjenica je da se kruni taj front koji se zalaže za sankcije Ruskoj Federaciji.
Do sada su Merkelova i Oland uspevali da ućutkaju glasove koji su se protivili nastavku sankcija, ali, ukoliko umesto Olanda na vlast dođu Fijon ili Le Penova, Angela Merkel ostaće skoro potpuno usamljena“.
„U Evropi se sve više uviđa da je taktika antiruske histerije gubitnička“, kaže Miroslav Stojanović. „Zbog toga će i Angela Merkel, ulazeći u izbornu kampanju, voditi računa da ne insistira previše na tome, i zbog pritiska velikih kompanija koje sarađuju s Rusijom a koje su na gubitku, i zbog pritiska javnosti, i zbog toga što ona više nema snage u okviru Evropske unije da disciplinuje ostale njene članice“, prognozira sagovornik „Sputnjika“, napominjući da „i izbor novog predsednika Nemačke predstavlja određenu vrstu poruke, Frank-Valter Štajnmajer odavno se, uslovno govoreći, smatra za čoveka Kremlja“.
A referendum o ustavnim promenama u Italiji, koji se takođe održava u nedelju 4. decembra, čitavu ovu neizvesnost oko budućih političkih tokova u Evropskoj uniji čini još i dramatično većom.
„Sve ankete govore da će Mateo Renci izgubiti“, kaže Aleksandar Mitić, ukazujući da je aktuelni premijer „ključnu grešku načinio kada je referendum o ustavnim promenama pretvorio u referendum za ili protiv njega samog… Renci je dobio podršku od Merkelove, od Obame, od Evropske komisije… Time je dobio imidž kandidata finansijskih elita i institucija, i to bi moglo da izazove efekat suprotan od priželjkivanog, pomažući upravo pokrete koji su antielitistički“.
Ključni pak značaj eventualnog Rencijevog poraza na referendumu sastoji se u mogućnosti koju otvara za raspisivanje vanrednih izbora u Italiji i za dolazak na vlast antisistemskog Pokreta 5 zvezdica komičara Bepea Grilja koji se zalaže za izlazak Italije iz zone evra, pa otuda i citirana zabrinutost komentatora nemačkog „Špigla“ zbog „tamnih oblaka koji se skupljaju na horizontu evropske budućnosti“…
Italijani ne shvataju poentu svog referenduma S tim u vezi je i ključno pitanje: kako će za godinu dana izgledati Evropska unija? Zaključuje Aleksandar Mitić: „Sasvim je očigledno da postoji čitav niz pitanja oko kojih članice EU više ne mogu da se slože. Evrozona je u ozbiljnoj krizi i postoji velika mogućnost da se raspadne. Zajedničke politike EU sve su slabije, sve su različitija viđenja i spoljne i odbrambene politike, da i ne govorimo o migrantskoj krizi i pogledima na ideju sve dublje integracije unutar EU.
Primetno je i da etablirane partije u svoje programe kooptiraju sve više elemenata iz programa takozvanih populističkih partija, što će sasvim sigurno imati efekta i na dalje funkcionisanje EU, jer svaki od tih pokreta želi da se zaustavi dalja centralizacija EU i da se ograniči briselska administracija. To će, najzad, imati (negativnog) efekta i na dalja proširenja EU“.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com