Do novog susreta Vladimira Putina i Donalda Trampa ostalo je manje od tri nedelje. Dva lidera trebalo bi da se sastanu na marginama svečanosti povodom obeležavanja 100. godišnjice završetka Prvog svetskog rata u Parizu, 11. novembra.
Inicijativu za susret pokrenuo je ruski predsednik, koji je tokom sastanka u Moskvi sa Džonom Boltonom, savetnikom za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Donalda Trampa, rekao da bi voleo da razgovora sa Trampom i sugerisao da bi do susreta moglo da dođe u glavnom gradu Francuske narednog meseca.
Bolton je uzvratio da veruje da bi se Tramp radovao tome, a ubrzo se oglasio i američki predsednik koji je podržao ideju, kazavši da susret još nije organizovan, ali da će se „verovatno sastati“.
Ruski politikolozi ocenjuju da je to pozitivan signal, jer on pokazuje želju da se kontakti nastave, da se iznesu pozicije obe strane u direktnom dijalogu, a ne preko posrednika i medija.
Dva lidera će se sastati samo nekoliko dana nakon izbora za američki Kongres, zakazanih za 6. novembar. Ruski eksperti kažu da bez obzira na tu činjenicu, ne znači da će politička borba u SAD biti manje oštra.
„Teme koje će biti na dnevnom redu određene su davno, one su aktuelne, a ta pitanja stalno razrađuju razna ministarstva. Ima dovoljno vremena da se teme formulišu i ažuriraju, uspeće da se pripreme. Tramp pokušava da normalizuje odnose sa Rusijom, ali američka politička elita već dve godine blokira sve pokušaje normalizacije i očigledno je da će se to dogoditi i u budućnosti. Čim Tramp pokuša da smanji jačinu sankcionog rata, on se nađe na ivici impičmenta. Teško je shvatiti koji rezultat on priželjkuje od ovog sastanka. Rezultat je nepredvidiv. Opet mogu uslediti optužbe da Tramp želi da pomogne Rusiji i da je on izdajnik, što ponovo može izazvati jačanje sankcionog rata. Može doći i do nekontrolisanog pogoršanja odnosa u Sjedinjenim Državama, a takođe i među našim zemljama. Ali, isto tako može doći i do nekog proboja, napretka, do nekakvih dogovora“, smatra ruski politikolog Vladimir Kirejev.
Politikolozi očekuju da će, pored razgovora o bilateralnim odnosima dve zemlje, jedna od glavnih tema biti sirijska kriza. Podsećaju da će krajem ovog meseca Rusija, zajedno sa Turskom, Nemačkom i Francuskom, učestvovati na samitu o regulisanju situacije u Siriji, ali sumnjaju da će Moskva i Vašington postići bilo kakve dogovore u ovom kontekstu.
Jedini pravac mogao bi da bude pristanak američke strane da učestvuje u obnavljanju Sirije. Međutim, sada većinu delova zemlje kontrolišu vladine snage, pa prema mišljenju analitičara, SAD verovatno neće pružiti nikakvu pomoć.
Druga očekivana tema mogla bi da bude učešće SAD u nuklearnim dogovorima. Susret dvojice lidera održaće se u jeku najava da bi SAD mogle da izađu iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa, a takođe i planova o preispitivanju Dogovora o smanjenju strateškog naoružanja. Politikolozi kažu da bi zahtev za produženje tog dokumenta mogao da bude pozitivan, ali smatraju da je takav razvoj događaja malo verovatan.
Ruski analitičari skreću pažnju i na nade Amerikanaca da ruska ekonomija neće izdržati trku u naoružanju, ali eksperti ističu da Rusija ni nema nameru da se u tu trku uključuje.
Trebalo bi podsetiti da je Tramp obelodanio da će SAD nastaviti da povećavaju nuklearni arsenal sve dok se „ostali ne opamete“, čime je aludirao na Rusiju i Kinu.
„Teme koje će biti na dnevnom redu svima su poznate. Ono što je Bolton izneo tokom posete Moskvi je spisak najvažnijih tema rusko-američkih odnosa. Ista ta pitanja, samo uzimajući u obzir američku reakciju, biće osnova za susret Trampa i Putina, jer se na takve sastanke, po pravilu, iznose već razrađene teme, koje su već filtrirane i obrađene sa obe strane i izvlači se suština — šta se može uraditi, šta se može dobiti, kakvi se ustupci mogu napraviti itd“, rekao je za Sputnjik politikolog Viktor Nadejin Rajevski.
Podsetimo, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Džon Bolton je tokom posete Moskvi sa ruskim čelnicima razgovarao o sporazumima koji se tiču ograničenja ofanzivnog naoružanja i upotrebe nuklearnih snaga, situaciji u Siriji, na Kavkazu i Kini, kao i o bilateralnim odnosima.
On je rekao da Amerika još nije donela odluku o raspoređivanju raketa u Evropi koje mogu dosegnuti do Moskve, u slučaju da Vašington izađe iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa i optužio je Rusiju za kršenje tog sporazuma. On je takođe negirao optužbe Moskve koja je nazvala ucenom nameru SAD da izađe iz Dogovora.
Ekspertima je teško da odgovore na pitanje šta se može očekivati od susreta Putina i Trampa u Parizu, ali mahom ne očekuju velike pomake, niti drastično poboljšanje odnosa između dve zemlje.
„To je najteže pitanje, odgovor ne zna ni prva, ni druga strana. Sve zavisi od stepena i mogućnosti ustupaka strana, koordinacije određenih koraka… Kao što vidimo, američka strana je apsolutno nepopustljiva po svim pitanjima i po svim parametrima. Zbog toga je to pitanje trgovine, a Tramp kao biznismen je navikao da trguje. Dakle, moraće da se trguje, a ishod zavisi od toga koliko je on spreman da izbalansira interese Amerike i interese Rusije. To je, naravno, najteže za obe strane. Taj problem je uvek postojao, i u sovjetsko i u rusko doba“, zaključio je Nadejin Rajevski.
Putin i Tramp su se poslednji put sastali u julu ove godine u Helsinkiju. Nakon toga su američkom predsedniku u zemlji upućene brojne kritike jer je navodno bio vrlo pomirljiv prema ruskom kolegi.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com