Rusija i Kina tvrde da su prinuđene da reaguju na namere Vašingtona da osigura nadmoć nad njihovim strateškim naoružanjem.
Koliko brzo se odnosi između SAD i Rusije zaoštravaju, pokazalo se i na primeru raspoređivanja raketnih sistema u baltičkim zemljama i centralnoj i istočnoj Evropi, kada se odjedanput prestalo sa izbegavanjem diplomatskog rečnika i stvari su počele da se dovode u uzročno-posledičnu vezu.
Poljski ministar spoljnih poslova Vitold Vaščikovski je u ponedeljak, prvi put posle nekoliko dana tenzija koje su nastale zbog ruskog raspoređivanja raketa „iskander M” u kalinjingradskoj oblasti, spomenuo ulogu NATO-a u regionu.
Vaščikovski je kritikovao odluku Rusije da rasporedi rakete koje mogu da nose i nuklearne bojeve glave, rekavši da je to „neadekvatan odgovor na aktivnosti NATO-a”.
Daleko od toga da je poljski šef diplomatije izneo punu istinu i da je ušao u detalje da li je to prekomerna ili nedovoljna pretnja, ali je javno povezao stvari o kojima zvaničnici NATO-a ne govore.
Poljska i Litvanija, članice NATO-a koje se graniče sa ovom najzapadnijom ruskom teritorijom koja izlazi na Baltičko more, već su protestovale zbog raspoređivanja ovih raketa koje imaju domet od 500 kilometara, a tvrdi se da njihova modifikovana verzija može da dosegne udaljenost i do 700 kilometara.
Osim Poljske i Rumunije, u kojima su u maju postavljeni NATO antiraketni sistemi za navodnu odbranu od nuklearnog napada iz Irana i Severne Koreje, na udaru ruskih „iskandera” svakako bi mogle da su nađu i ostale baltičke zemlje.
Stanovništvo u ovim državama je s pravom uznemireno, ali generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, za razliku od poljskog šefa diplomatije, juče nije hteo da ulazi u analizu ovakvog razvoja situacije, nego je samo rekao da je to „već poznata linija (ruskog) ponašanja”…
Autor: Biljana Mitrinović, Politika
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com