Savet EU na sastanku u Luksemburgu razmatrao je juče mogućnost otvaranja pristupnih pregovora sa Severnom Mekedonijom i Albanijom.
Među zemljama članicama i dalje su prisutne značajne razlike u pogledu početka pregovora sa Skopljem i Tiranom, ali i u pristupu celom procesu proširenja.
Kada je Savet EU u junu ove godine odložio odluku o početku pristupnih pregovora sa Severnom Albanijom i Makedonijom, takav stav bio je ocenjen kao loš signal kako dvema zemljama, tako i celom regionu Zapadnog Balkana.
Ponovno odlaganje ove odluke dovelo bi u pitanje kredibilitet EU, ali i celog procesa proširenja, smatraju u Briselu i podsećaju da je Evropska komisija preporuku za otvaranje pristupnih pregovora sa Makedonijim dala još 2009. godine, dok Albanija tu preporuku ima od 2018. godine.
”Ako EU želi da održi svoju međunarodnu ulogu i zaštiti svoje interese, preduzeće korak ka integraciji onih evropskih zemalja koje su izrazile interes i ispunile uslove za pokretanje procesa pridruživanja pomoći će u postizanju toga”, stoji u pismu koje su pred sastanak Saveta EU potpisali predsednici Evropske komisije, Evropskog saveta i Evropskog parlamenta.
Međutim, i pored sprovedenih reformi, rešavanja bilateralnih problema čak i promene imena Severene Makedonije, pojedine zemlje članice i dalje nisu uverene da treba napredovati u procesu pristupanja Uniji.
”Severna Makedonija mora da donese zakon o nezavisnom javnom tužiocu i tek onda mogu početi pregovori. Albanija ima više posla da uradi i još nije spremna za pristupne pregovore”, poručio je šef diplomatije Holandije Stef Blok.
Francuska je ovoga puta otišla i korak dalje, pa je pred raspravu o otvaranju pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom pokrenula inicijativu za revizuju celokupnog pritupa procesu proširenja.
”Da li je trenutni pristup efikasan? Nije. Francuska smatra da reforme moraju da budu realne. Mi smo za pristupanje Zapadnog Balkna EU, ali na način koji će biti kredibilan i za region i za EU”, kaže ministarka evropskih poslova Francuske Ameli d Monšalan.
Pariz je zemljam članicama predložio ideju ”promene metodologije” procesa pristupanja EU, koji bi između ostalog postao ”konkretniji”, ali i ”reverzibilan” u skladu sa implementacijom reformi, posebno u odnosu na vladavinu prava.
I dok prema francuskom zahtevu odluku o Severnoj Makedoniji i Albaniji treba odložiti za 2020. godinu, a prvenstveno se posvetiti ”reformi proširenja”, zemlje Višegradske grupe naglašavaju da će pozitivna odluka o početku pregovora sa Skopljem i Tranom dati jasan signal regionu da ”EU prepoznaje konkretne rezultate u ispunjavanju postavljenih uslova”, što će podstaći ceo Zapadni Balkan na dalje reforme i transformaciju.
Ministri spoljnih poslova Mađarske, Poljske, Slovačke i Češke u zajednikom saopštenju ukazuju na činjenicu da će novi korak Severne Makedonije i Albanije u procesu integracija biti i svojevrsno priznanje EU da jednio sa Zapadnim Balkanom Unija može biti kompletna.
”Svi drugi izazovi (Bregzit, migracije, nestabilnosti u susedstvu, početak nove Evropske komisije) ne smeju nam odvratiti pažnju od onoga što je EU postigla u regionu i što može postići ukoliko se pridržava obaveza prema regionu”, navodi se u zajedničkom saopštenju Višegradske grupe.
Iako je nemački Bundestag podržao otvaranje pristupnih pregovora i sa Albanijom i sa Severnom Makedonijom, u diplomatskim krugovima u Briselu ocenjuju da je nemački stav jasan, ali i da se Berlin ne trudi previše da lobira za tu poziciju.
Spekuliše se i sa idejom o mogućem razdajanju odluke o početku pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, što bi Skoplju dalo više šansi za pozitivnu odluku ukoliko dođe do promene francuskog stava koji je do ovog trenutka ostao negativan po pitanju nastavka pristupnog procesa.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com