Trampove optužbe i izjave predstavljaju način da se dodvori delu javnosti, kao i delu američkog političkog establišmenta, koji žele dalju konfrontaciju sa Rusijom. A nažalost, oni čine većinu. Ipak, Tramp se susreće sa Putinom, a predsednikov pomoćnik Džon Bolton dolazi u Moskvu. Da je Tramp ubeđen u rusku umešanost, on uopšte ne bi održavao kontakte.
Tokom sinoćnjeg intervjua na američkoj televiziji Si-Bi-Es, voditeljka je pitala predsednika SAD da li je Putin umešan u ubistva i trovanja.
„Da, verovatno jeste“, rekao je Tramp, a novinarka je upitala šta znači „verovatno“?
„Verovatno!“, ponovio je predsednik. „Ja se oslanjam na istragu koja se sprovodi, ali ništa od toga se nije desilo u našoj zemlji“, dodao je Tramp.
Iako se radi o vrlo ozbiljnim insinuacijama, ruski analitičari ipak ne vide u ovakvim zapaljivim izjavama razlog za brigu. Javnost je navikla da Tramp ume da kaže jedno, a posle da se izvinjava ili objašnjava da nije baš tako mislio. Osim toga, Tramp ume i voli i da se igra rečima, pa je i u ovom intervjuu vešto postavljao pitanja voditeljki onda kada je trebalo direktno da odgovori.
Direktor Evroazijskog komunikacionog centra Aleksej Piljko za Sputnjik objašnjava da to što je američki predsednik nekoliko puta ponovio reč „verovatno“ ukazuje da nije siguran u optužbe koje je izneo, ali da ipak mora da „pokaže zube“ pred delom javnosti.
„Tramp tokom intervjua veoma često govori probably. On stavlja ove neprijatne navode i pitanja voditeljke pod sumnju, nije siguran, govori da možda to nije tako. Odnosno, već smo navikli da je ovakav način komunikacije svojstven Trampu. On ne može da negira umešanost Rusije, on govori probably, ne može jednostrano da negira, javno mnjenje u Americi je naviklo na stereotipe i dobar deo političkog establišmenta govori: ’To su uradili Rusi‘, ’Za to i to su krivi Rusi‘. Tramp je zbog takvih okolnosti primoran da ostavlja mogućnost da su Rusi umešani. Jasno je da sam Tramp ne veruje u ove navode“, ističe Piljko.
Da veruje, dodaje naš sagovornik, Tramp se ne bi lično sastajao sa Putinom, ali je prinuđen da ostavlja utisak da postoji mogućnost da se tako nešto zaista i dogodilo, kako bi njegove izjave prijale jednom delu američkog političkog establišmenta.
„Sve te Trampove izjave, to je samo način da se dodvori onom delu javnosti, ali i onom delu američkog političkog establišmenta koji žele dalju konfrontaciju sa Rusijom, a nažalost, što se tiče tog profesionalnog dela političkog sistema, oni čine većinu. Ali, ponavljam, Tramp se susreće sa Putinom, Džon Bolton, predsednikov pomoćnik, dolazi u Moskvu, i dijalog se ipak odvija. Da je Tramp ubeđen u rusku umešanost, on ne bi uopšte komunicirao i održavao kontakte“, zaključuje ruski stručnjak.
Tramp se tokom intervjua nije samo zadržao na ovim dvosmislenim izjavama o umešanosti ruskog predsednika, već je svoju privrženost „pravoj strani“ dodatno istakao novom igrom reči.
„Bio sam oštar. Vi ne znate o čemu sam ja sa Putinom pričao na sastanku pre konferencije za štampu“, naglasio je Tramp tokom intervjua.
Na konstataciju novinarke da on to ipak ne čini javno, američki predsednik je odgovorio sa „Molim?!“.
„Nisam? Ja sam taj koji je dao Ukrajini ofanzivno i protivtenkovsko oružje. To nije uradio Obama. Znate šta je on slao? Slao je jastuke i ćebad. Ja sam taj. A on je taj koji je dao deo Ukrajine u kojem Rusija sada ima tu…“, naveo je Tramp.
A da je deo onoga što Tramp govori i kako nastupa zapravo „predstava za unutrašnju upotrebu“, mišljenja je i Grigorij Dobromelov, direktor Instituta primenjenih političkih studija.
„Situacija u kojoj se nalazi Tramp je potpuno jasna. Za koju nedelju će biti održani izbori za Kongres i on mora da obezbedi glasove, ali takođe mora da se izbori sa svim optužbama na svoj račun da je navodno u dosluhu sa Putinom i da je uz rusku pomoć uopšte došao na vlast. Američkoj javnosti on mora da pokaže da je njegov stav u odnosu na Rusiju čvrst. I osim nekakve vrlo tvrde retorike, Tramp i nema mnogo instrumenata na raspolaganju kako bi pokazao javnosti i političkom establišmentu njegovu čvrstu liniju prema Rusiji i ruskom predsedniku“, objašnjava Dobromelov u izjavi za Sputnjik.
Naš sagovornik konstatuje da bi trebalo sačekati rezultate izbora, jer ako republikanci osvoje većinu, neće više biti potrebe za ovom zapaljivom retorikom. Osim toga, Tramp je dovoljno iskusan da ne ruši mostove za sobom i specifičnom igrom reči ostavlja mogućnost da prema Rusiji naknadno omekša svoju retoriku, ali i politiku uopšte. Ako republikanci dobro prođu na izborima, prema mišljenju ruskog stručnjaka, Tramp će dobiti mogućnost da neposredno utiče na rad Vrhovnog suda i Kongresa i stoga još minimum godinu dana neće morati da daje neke oštre izjave na račun Rusije.
„Štaviše, imajući u vidu njegovu sklonost da sarađuje sa Moskvom, u slučaju da republikanci dobro prođu na izborima, retorika i politika Trampa i republikanaca uopšte biće daleko manje zapaljiva. Tramp ne želi da ruši mostove za sobom, i ono što on sada radi jeste neka vrsta balansiranja. Tramp, sa jedne strane, mora da ostavi utisak predsednika koji se žestoko suprotstavlja Rusiji, a sa druge strane ipak ostavlja mogućnost da se odnosi između dve države poboljšaju. Jasno do tog eventualnog poboljšanja može doći tek posle izbora“, zaključuje Dobromelov.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com