Teroristi DAEŠ-a isterani su iz poslednjeg uporišta u Siriji — grada Abu Kemala u provinciji Dejr el Zor, na sirijsko-iračkoj granici. Međutim, eksperti ističu da je o potpunoj pobedi nad teroristima još rano govoriti, jer se militanti sada prebacuju u druge regione gde bi mogli da se aktiviraju.
Analitičari upozoravaju da opasnost preti Centralnoj Aziji, ali i Evropi, a istovremeno naglašavaju da je i Balkan „visoka zona rizika“.
Generalštab ruskih Oružanih snaga je pre nekoliko dana saopštio da je u poslednje dve godine u Siriji likvidirano oko 54.000 militanata raznih grupa, ali ostaje pitanje koliko u tom regionu još ima terorista.
Bivši komandant Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije i predsednik Komiteta Saveta federacije za odbranu i bezbednost Viktor Bondarjov je odgovarajući na to pitanje rekao da „to samo bog zna“.
On je naveo da, prema najskromnijim procenama, njih tamo ima više od 100.000, da su „jako dobro obučeni“ i „dobro naoružani“.
Ipak, veći deo Sirije je sada očišćen od terorista, ali oni sada beže u druge zemlje i regione.
„Ti uspesi u Siriji su očekivani — to je posledica delovanja snaga međunarodne koalicije, operacije ruskih snaga, njenih partnera i saveznika. Definitivno, DAEŠ napušta Siriju. Ali gde teroristi završavaju? Amerikanci pomažu komandirima jedinica DAEŠ-a da se prebace u druge zemlje — u Avganistan i Jemen, a deo militanata završava na teritoriji Iraka. To govori o tome da se DAEŠ i dalje koristi kao mehanizam pritiska na režime u regionu koji nisu po volji SAD. Osim toga, na mesto terorista u Siriji dolaze nove snage, i situacija ne samo da se ne pojednostavljuje, već se u nekoliko pravaca čak i komplikuje. Na primer, predstoji velika borba sirijskih Kurda za autonomiju, i ako oni uspeju u Siriji, sledeće će biti Turska i Iran. Tako da situacija u regionu i dalje nije ohrabrujuća — s jedne strane je ona lakša, a sa druge strane se komplikuje“, smatra politikolog Stanislav Tarasov, ekspert za Bliski istok.
Šef Komiteta Državne dume za odbranu i bivši komandant Vazdušno-desantnih snaga Rusije Vladimir Šamanov je, pozivajući se na konkretne obaveštajne podatke, rekao da se teroristi iz Sirije prebacuju na sever Avganistana i u Južnu Ameriku, a da se infiltriraju i među civilno stanovništvo u Iraku i Siriji.
„Mi pamtimo da su posle Drugog svetskog rata mnogi nacisti bili stavljeni pod „kišobran“ američkih dobrotvora, a potom su radili u raznim sferama za interese Amerike. Takvi se mogu naći i u Siriji“, rekao je Šamanov.
Američka analitička kompanija „Soufan grup“ je nedavno upozorila da se teroristi Islamske države, posle poraza u Siriji i Iraku, vraćaju u svoje rodne zemlje. Kako se navodi, ukupan broj „povratnika“ je oko 5.600 ljudi, a samo se u zemlje Evropske unije vratilo oko 1.500 terorista.
Kako navode američki analitičari, neki od ovih boraca će propagirati „nasilni džihad u stilu Al Kaide i DAEŠ-a“. Vlasti nekih zemalja džihadiste-povratnike „bacaju“ iza rešetaka, dok u drugim pokušavaju da ih, kroz razne programe, ponovo integrišu u društvo.
Takođe, u izveštaju američkih eksperata se navodi da je od 2014. godine u redove DAEŠ-a ušlo oko 40.000 stranaca iz 110 zemalja sveta.
Aktivnosti povratnika-terorista nisu dovele do povećanja broja terorističkih napada, ali to bi se moglo desiti u budućnosti, strahuju eksperti.
„Povratak tih ljudi, koji su se raznim stvarima bavili u redovima DAEŠ-a (neki su pucali, drugi su lečili teroriste, treći su radili na proizvodnji nafte) neizbežan je, s obzirom na to da DAEŠ gubi teritorije i izvore prihoda. Pritom, oni se ne vraćaju samo u Evropu nego i na ruski Kavkaz, i čak na severozapad Kine, u autonomni ujgurski region Sinkjang. Obaveštajne službe svih zemalja moraće da ulože dodatne napore kako bi izvršile proveru tih ljudi. U Velikoj Britaniji već govore o tome da bi njih trebalo ponovo integrisati u društvo. Međutim, iskustvo pokazuje da se ta socijalizacija često završava terorističkim napadima. S druge strane, trebalo bi jasno izdvojiti one koji su držali oružje u rukama od onih koji su sarađivali sa DAEŠ-om u drugim sferama. Nedavno sam se vratio iz Dagestana, a tamošnje kolege govore o tome da bi povratnicima trebalo proveriti tragove eksploziva na rukama, jer oni traju dugo, i na osnovu toga odlučiti o sudbini tih ljudi“, kaže za Sputnjik Dmitrij Jegorčenkov, zamenik direktora Instituta za strateške studije i prognoze Ruskog univerziteta prijateljstva naroda.
Rizik za Balkan je veliki
Ekspert ističe da završetak operacije protiv DAEŠ-a u Siriji ne znači i potpunu pobedu nad teroristima, a da opasnost preti i Balkanu.
„Ta teroristička organizacija živi i na internetu, i postojaće i dalje, tim pre što su opstali njihovi izvori finansiranja. Drugim rečima, terorista ne mora da se nalazi u Raki ili Dejr el Zoru, on može da se bavi svojom delatnošću i u Londonu. U tom smislu, Balkan spada u ozbiljnije zone rizika. Postoji mnogo pripadnica DAEŠ-a koji su se tamo vratili i žele da ožive tinjajući međureligijski konflikt, naročito nakon što su stekli iskustva i željni su da primene svoje veštine. Nažalost, rizik za Balkan je veliki“, zaključio je Jegorčenkov.
Podsetimo, sirijska vojska je preuzela kontrolu nad gradom Abu Kemalom, poslednjim uporištem terorista u Siriji.
Neimenovani komandir sirijske vojske je rekao Sputnjiku da je vojska počela sa čišćenjem grada od eksplozivnih naprava koje su ostavili militanti.
Teroristi beže, kako je naveo, zbog brzog napretka vladinih trupa, kao i napretka savezničkih snaga od strane Hmejmima u pokrajini Homs. Prema njegovim rečima, militanti se povlače u pravcu sela Sukarije, prelazeći na istočnu obalu reke Eufrat.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com