Vojničko groblje Zejtinlik u Solunu godišnje poseti oko 350 hiljada posetilaca od kojih je najveći broj iz Srbije i to je zato što je sećanje na heroje Prvog svetskog rata postalo deo tradicije srpskog naroda.
Ovako, devedesetogodišnji čuvar srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu, deda Đorđe Mihajlović govori neskrivajući ponos, činjenicom da je i on postao deo istorije kako Srbije, tako i Grčke u kojoj je i rođen.
„Srpsko groblje ima najviše posetilaca“, ponosno ističe deda Đorđe i objašnjava da je to između ostalog jer su se u drugim vojskama borili i stranci ali i plaćenici.
Dok, kaže, u srpskoj vojsci, bili su napominje, „naši“ ljudi.
„Slabo dolaze Francuzi i Englezi, za ceo mesec, možda jedan čovek. Zato, jer je od 8.000 Francuza, više od četiri hiljade bilo iz Senegala, Maroka, Tunisa, Alžira…“, objašnjava ovaj vremešni starac.
Sećanje ne vara deda Đorđa, nabraja odakle je došao i građevinski materijal za delove groblja Zejtinlik, venčac, kaže iz Vladičinog Hana, cement iz Beočina…
Tu je da pomogne oko teških zadataka i Predrag Nedeljković, novi čuvar, zamenik deda Đorđa u najtežim poslovima.
Na Zejtinliku je već četiri godine, a reči poštovanja ne krije prema starcu koji je ceo život proveo okružen neispričanim životnim pričama palih junaka Prvog rata.
„Njegove životne koordinate su ovde. Njegovi preci su ovde. A ja, ja sa njim provodim dan, od jutra do mraka“, objašnjava „učenik“.
Kaže, na 12.000 kvadrata pod njegovom i deda Đorđevom stražom, Zejtinlik „živi“ i kada nisu godišnjice i komemoracije, jer je 350.000 poštovalaca prošlo samo prošle godine.
Na Zejtinliku leži 21.000 boraca, od toga je osam hiljada Srba, a njih šest hiljada zajedno leže u večnosti u kosturnici, dodaje podatke, stari čuvar, deda Đorđe.
Izvinjava se starac, kaže, grlo ga boli, puno je danas pričao. Uz osmeh kaže, nije zbog bolesti mesecima ni rakiju okusio.
I dodaje, opominjući mlade srednjoškolce koji slušaju „javni čas sećanja“, da se svaki treći od četiri i po miliona naših ratnika nije vratio u domovinu nakon Prvog rata. Poredi to sa drugim vojskama, čija su stradanja, objašnjava, jednako tragična, ali ipak ističe, da su Srbi podneli najveću žrtvu.
„Treba svi da kažu zato, sto puta hvala Srbima“, ponosno ističe deda Đorđe .
Iako vidno umoran, kaže, pričao je danas mnogo i dočekao brojne delegacije mnogih zemalja, deda Đorđe, savršeno recituje, bez ijedne greške, stihove Vojislava Ilića Mlađeg ispisane na Mauzoleju na Zejtinliku.
„Neznani tuđinče, kad slučajno mineš pored ovog svetog zajedničkog groba, znaj, ovde su našli večno utočište
najveći junaci današnjeg doba!“, zagledan u daljinu, u potpunoj tišini Zejtinlika, deda Đorđe ponosno recituje stihove, a negde u pozadini vojni orkestar odaje počast palim herojima Prvog svetskog rata.
I Francuzi, njih osam hiljada, počivaju sa srpskim saborcima, 3.500 saveznika Italijana je tu, 2000 Engleza i 400 Rusa, sve ove brojke zna deda Đorđe napamet.
Seća se vremena kada je počeo dužnost 1960.godine, Solun je, kaže, imao 160.000 ljudi, a danas broji 1,5 miliona.
Groblje je, objašnjava , bilo na periferiji, a danas su ga okružile nove građavine, i sada je groblje praktično, kaže, u centru.
Javni čas sećanja slusali su danas na Zejtinliku brojni učenici, srednjoškolci, kadeti iz Srbije kao i predstavnici različitih delegacija iz naše i drugih zemalja.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com