RIM – Naučnici iz Srbije dali su značajan doprinos razvoju projekta “Dekster“, u okviru NATO programa Nauka za mir i bezbednost, istakli su danas u Rimu zvaničnici tog programa zapadne Alijanse.
U razvoj projekta, koji je danas, u metro stanici u Rimu, prezentovan predstvanicima industrije i medija, uključeno je 11 institucija, iz četiri NATO i četiri zemlje partnera, među kojima je i Srbija.
Zamenik generalnog sekretara NATO za novonastajuće bezbednosne izazove David van Vil ukazao je da praktični rezultati projekata poput Dekstera, pokazuju benefite naučne saradnje.
On je ukazao da su metro stanice, aerodromi i druga javna mesta u prošlosti bile mete terorističkih napada, a da “Dekster” ima cilj upravo da takve napade spreči.
„Danas smo testirali ‘Dekster’ i videli smo u realnom scenariju kako tri tehnologije koje čine ovaj projekat rade zajedno. Mogli bismo ‘Deksterom’ učiniti naše stadione, aerodrome i druga javna mesta bezbednijim“, kazao je on.
Van Vil je naglasio da je „Dekster“ primer kako inovacije i naučna saradnja mogu da utiču na bezbednost društava u budućnosti.
Zvaničici NATO Programa nauka za mir i bezbednost pohvalili su doprinos srpskih naučnika u projektu koji treba da doprinese boljoj zaštiti od terorističkih napada.
Deniz Beten, viša savetnica Programa nauka za mir i bezbednost istakla je, na pres konferenciji u Rimu da je to jedan od najvažnijih programa za NATO, koji je uspostavljen kako bi se povezali naučnici NATO i zemalja partnera.
Ona je naglasila da postoji jednako učešće svih, a da je NATO spreman da, tamo gde je potrebno pruži podršku opremom i obukom.
Takođe, dodala je da NATO pomaže mlade naučnike kroz stipendije, koje je dobio veći broj srpskih naučnika.
Kroz ovaj program, ukazala je, NATO pomaže razvoju naučnih karijera, ali i saradnji naučnih institucija, koja se nastavlja i nakon završetka zajedničkog projekta.
Beten je podvukla da su srpski naučnici dali veliki i odličan doprinos projektu “Dekster”.
Remi Bak iz francuske organizacije ONERA kazao je da je saradnja naučnika uvek važna, jer ona spaja ljude sa različitim znanjima i veštinama.
On je podvukao da kao naučnik može da kaže da je uvek bolje u projektima imati naučnike iz različitih zemalja.
Antonio Paluči, koordinator, u ime italijanske laboratorije ENEA, rekao je da već duže radi sa institutom Vinča, dodajući da srpski naučnici imaju odličnu ekspertizu.
Projekat „Dekster“ kroz razvoj sistema, spaja napredne tehnologije i borbu protiv terorizma, te pomaže u identifikaciji onih koji nose eksploziv ili vatreno oružje u gužvi, na javim mestima, a bez ometanja protoka prolaznika.
Cilj projekta je da pronađe rešenje za sprečavanje terorističkih napada, uz pomoć tehnoloških rešenja, koja su razvijena u tri istraživačko-razvojna projekta.
Jedan je „Zavesa za mikrotalasno snimanje“ (MIC) čiji je cilj kreiranje uređaja za snimanje, zasnovanog na radarskoj tehnologiji, koji može da stvara dvodimenzionalne i trodimenzonalne slike u realnom vremenu i time omogući detekciju eksploziva i oružja bez potrebe za kontrolnim punktovima.
Drugi je Senzor za detekciju tragova eksploziva (EXTRAS), koji će uz pomoć tehnika spektroskopije omogućiti detekciju tragova eksploziva i prekosura eksploziva na površinama poput ruku, tela, prtljaga.
Upravo na projektu EXTRAS radili su srpski naučnici iz Instituta Vinča, koji su dali značajan doprinos realizaciji ovog dela Dekstera.
Treći projekat je Integrisani sistem za ranu detekciju pretnji (INSTEAD) čiji je cilj da objedini prva dva u sistem za centralizovano upravljanje većim brojem senzora i kamera, što će dodatno unaprediti kapacitet za otkrivanje eksploziva i oružja kod osoba u masi.
Želja učesnika je da „Dekster“ bude komercionalizovan, to jest da on bude rasprostranjen i učini bezbedniji ceo svet.
Međutim, potrebno je vreme od završetka projekta do komercionalne proizvodnje, rekao je Van Vil.
„Moj san bi bio da ovaj proizvod bude rasprostranjen širom sveta i da time dobijemo veću bezbednost cele planete“, kazao je on.
Van Vil je objasnio da programi kao što je Nauka za mir i bezbednost imaju za cilj da podstaknu inicijativu za pokretanje projekata, koji mogu voditi nekom rezultatu.
„Nismo tu radi profita, već da nove tehnologije donesu korist“, rekao je on.
Beten je kazala da program Nauka za mir i bezbednost radi na prototipu nečega što može doneti rezultate, a posle, uz više sredstava taj prototip može biti usavršavan i proizveden.
Inače, kako naglašavaju predstavnici programa Nauka za mir i bezbednost, projekat „Dekster“ projektovan je tako da je u skladu sa zaštitom ličnih podataka, te ne skladišti slika osoba, ne fotografiše lica ljudi, već samo obrise tela.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com