Džulijan Asanž je slobodan čovek i može da napusti ambasadu Ekvadora kad god hoće. Odluka je na njemu, uveravao je uz blagi osmeh britanski šef diplomatije Džeremi Hant 5. aprila. Šest dana kasnije, ovog četvrtka, u ambasadu je ušla londonska policija, slobodnom čoveku Asanžu stavila lisice na ruke, i odvela ga pravo u zatvor.
Osnivač „Vikiliksa“ proveo je u ambasadi Ekvadora skoro 7 godina, nakon što je 2012. tamo potražio — i dobio — azil usled bojazni da će biti izručen Sjedinjenim Američkim Državama. U međuvremenu se, 2017. godine, vlast u Ekvadoru promenila, Asanžu je pre godinu dana zabranjen pristup internetu, a time i komunikacija sa spoljnim svetom, i, najzad, kao što je „Vikiliks“ i upozorio, dalji azil mu je uskraćen, pa je britanska policija dobila priliku da ga uhapsi.
Momentalno je, istog dana, i proglašen krivim i preti mu kazna od godinu dana zatvora jer se nije pojavio pred londonskim sudom zbog optužbe za silovanje u Švedskoj — iako je od te optužbe nadležno tužilaštvo u toj zemlji odustalo.
Ali pretnja s kojom je Asanž suočen mnogo je ozbiljnija. Konačno je, naime, i to ozvaničeno pred londonskim sudom: Amerika zaista traži njegovo izručenje, i zato je i uhapšen. Optužnica koja je do četvrtka bila tajna, zapečaćena, tvrdi da je pomagao Čelsi Mening u pokušaju hakovanja šifre za pristup mreži sa poverljivim podacima američke vlade. Proces izručenja Asanža Americi trebalo bi da započne 12. juna.
Hoće li Asanž biti izručen? Postoje li još neke optužnice protiv njega koje su i dalje zapečaćene, ili će tek biti podignute? Zašto je Ekvador odlučio da mu uskrati azil, i šta nam sve ovo govori o slobodi govora i misli na „demokratskom“ Zapadu?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili novinari Ljiljana Smajlović i Slobodan Reljić.
Među novinarima na Zapadu postoje dve vrste stavova u vezi sa Asanžovim hapšenjem. S jedne strane, karakterističan je primer Klemensa Vergina, spoljnopolitičkog urednika u nemačkom „Veltu“: „Krajnje je vreme da Džulijan Asanž bude izveden pred sud. Nema razloga da on ima drugačiji tretman od ostalih koji su osumnjičeni za krivična dela“. S druge strane, Džon Pildžer ocenjuje: „Ovo varvarstvo je zločin protiv najosnovnije, prirodne pravde. Ovo je upozorenje svim novinarima“. A slično će i Glen Grinvald, koji je svetsku slavu stekao objavljujući dokumenta Edvarda Snoudena: „Optužnica protiv Asanža predstavlja smrtnu pretnju slobodi medija, ne samo u SAD već i širom sveta“.
Ističući da je „ogorčena zlostavljanjem Džulijana Asanža“, Ljiljana Smajlović napominje da je „Asanž novinar, i napadnut je kao novinar. Istovremeno, optužnica koja je protiv njega podignuta u SAD predstavlja kriminalizaciju novinarstva uopšte, jer se za krivično delo proglašava nešto što je deo normalnog novinarskog rada — a to je zaštita izvora informacija“.
„Isto što je uradio Džulijan Asanž, radi i ’Njujork tajms‘, a ipak je pozdravio njegovo hapšenje“, dodaje „Sputnjikova“ sagovornica.
Imajući u vidu da „Vikiliks“ nikada nije objavio ništa što je netačno, postavlja se pitanje — šta je osnovni greh njegovog osnivača? Da li je Asanž, zapravo, „kriv“ baš zato što je svetu obelodanio istinu?
„Čitav njegov greh sastoji se upravo u tome što je svetu saopštio istinu“, uveren je Slobodan Reljić. „Isključivo zbog toga se on sada suočava sa ovim ’liberalnim‘ sistemom apsolutne kontrole, koji je svoj kredibilitet podigao tako što je socijalistički sistem proglasio za totalitarni. Ali sadašnji sistem pokazuje se kao mnogo totalitarniji, što su i razotkrili slučajevi Džulijana Asanža i Edvarda Snoudena“.
Iako je promena vlasti u Ekvadoru 2017. godine nagovestila da bi Asanžov status mogao da bude promenjen, ostaje nejasno zašto se to dogodilo baš sada. S tim u vezi, pažnju privlači podatak da je krajem februara ove godine Međunarodni monetarni fond odobrio Ekvadoru zajam od preko 10 milijardi dolara, a, eto ironije, upravo je „Vikiliks“ još 2008. objavio dokument Pentagona pod nazivom „Finansijski instrument nacionalne moći i nekonvencionalni američki rat“, koji opisuje kako SAD već decenijama koriste MMF i Svetsku banku kao svoje „nekonvencionalno oružje“.
„Nekada su to pokušavali da prikrivaju, ali danas je u međunarodnim odnosima ovakva vrsta trgovine — 10 milijardi dolara za Asanžovu glavu — potpuno očigledna“, komentariše Slobodan Reljić.
Kakva sudbina preti Džulijanu Asanžu ako i kada po ovoj ceni bude izručen Sjedinjenim Državama? Optužba koja je obelodanjena ovog četvrtka, za pokušaj hakovanja kompjuterske šifre za pristup mreži sa poverljivim podacima američke vlade, donosi maksimalnu zatvorsku kaznu od pet godina.
Međutim, upozorava Ljiljana Smajlović: „U slučaju da bude izručen Americi, ne bi me iznenadilo da ga tamo sačeka i neka nova optužnica, koja bi bila podignuta kada se on nađe u SAD, tobože zbog nekakvih novih saznanja“.
Da takva mogućnost nipošto nije lišena osnova, uostalom, svedoče i termini koji se koriste u tekstu otpečaćene optužnice, kao što je „zavera“, „ozbiljna šteta nacionalnoj bezbednosti“, „nanošenje nepopravljive štete Sjedinjenim Američkim Državama“ a u „korist stranih država“, što kod mnogih izaziva sumnju da će Asanž biti optužen i za špijunažu protiv SAD, uz zaprećenu zatvorsku kaznu koja bi mogla da bude višedecenijska.
Ali nije ovim slučajem ugrožen samo Džulijan Asanž, već je opasnost i daleko veća, zaključuje Ljiljana Smajlović: „Ovo jeste strahovito obeshrabrivanje svih budućih ’zviždača‘, ovo je i ozbiljno upozorenje novinarima da se ne upuštaju u ovakvu vrstu poduhvata kao Asanž, jer im se poručuje da mogu da završe u zatvoru samo zato što su objavili zvanične podatke i dokumente. To je ono što je stvarno zastrašujuće“.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com