Što se dolar više bude koristio za postizanje ciljeva koji nisu sasvim zakoniti i ekonomski, to će više zemalja razmišljati o prelasku na alternativne valute u međunarodnim transakcijama, upozorava ekonomista Anton Šabanov povodom ocene ruskog predsednika Putina da Amerikanci korišćenjem dolara kao političkog oružja seku granu na kojoj sede.
Govoreći na Energetskoj nedelji, Putin je rekao da je dolar ranije uživao veliko poverenje širom sveta i bio jedina univerzalna valuta, ali da je velika greška što SAD pokušavaju da svoju valutu upotrebe kao instrument političke borbe.
Rusija, kako je istakao, nikada nije imala cilj da se udalji od dolara kao platnog sredstva, ali da je prinuđena da se zaštiti. Zlatne i devizne rezerve u dolarima se smanjuju u mnogim zemljama i transakcije u dolarima opadaju, rekao je ruski predsednik uz ocenu da će „vladajući krugovi u SAD morati da se zamisle nad tom situacijom“.
Ruski ekonomski ekspert Anton Šabanov objašnjava da se pre može reći da se dolar koristi kao ekonomsko oružje, što je u ovo vreme još strašnije od političkog oružja.
„Dolar je svetska rezervna valuta, osnovna valuta i gotovo sve međunarodne transakcije vrše se u dolarima. Ako nekoj zemlji odjednom zabrane korišćenje dolara, u najmanju ruku međunarodna trgovina postaje veoma komplikovana, i to uvek predstavlja problem za razvoj ekonomije. SAD zaista vrše takav pritisak, na primer, pokušavaju da ’odseku‘ Iran od dolara i uvode sankcije Rusiji. Uskraćivanje dolara postaje ekonomsko oružje, koje se koristi protiv političkih protivnika“, konstatuje ekonomista.
Šabanov kaže da je teško reći da li takvo ponašanje nanosi štetu i samim Sjedinjenim Državama koje ostaju prva ekonomija sveta, ali ističe da to svakako sprečava američku ekonomiju da se aktivnije razvija.
Šabanov za Sputnjik navodi da je sve popularnije mišljenje da treba odustati od dolara kao svetske rezervne valute.
„Ako se to dogodi, biće to veoma loše za američku ekonomiju, iako je reč o dugotrajnom i teškom procesu, i malo je verovatno da će Amerikanci to dozvoliti“, objašnjava Šabanov.
Prema najnovijim podacima Centralne banke Rusije, radi smanjenja zavisnosti od dolara Rusija je u poslednjih godinu dana prepolovila udeo američke valute u svojim deviznim rezervama, povećavši udeo zlata, juana i evra. Preciznije, učešće dolara smanjeno je sa 43,7 na 23,6 odsto od marta 2018. godine.
Najviše je povećan udeo kineske valute u ruskim deviznim rezervama, sa pet na 14,2 odsto. Udeo evra iznosio je 30,3 odsto ruskih rezervi krajem marta ove godine, što je 8,1 odsto više nego u istom mesecu prošle godine. U međuvremenu, zlatne rezerve porasle su sa 7,2 na 8,2 odsto.
Međutim, prema mišljenju Denisa Meljnjika, profesora moskovske Visoke škole ekonomije, dok ne dođe do strukturnih promena prerano je govoriti o dedolarizaciji ruske ekonomije. Neki važni koraci su ipak već napravljeni, a to se, prema rečima našeg sagovornika, odnosi na nacionalni platni sistem i pokušaje da se prekine veza između prometa novca u zemlji sa inostranim platnim sistemima.
„Pored toga, ima pokušaja da se uspostave sistemi plaćanja, uz zaobilaženje dolara, i to kada je reč o saradnji sa evroazijskim partnerima, pre svega sa Kinom. To je pokušano na nivou BRIKS-a. Međutim, još se ne može reći da je došlo do praktične primene, a izgleda da se to neće ni desiti u doglednoj budućnosti. Moguće je ostvariti održivu ekonomiju, zasnovanu na domaćoj potražnji i proizvodnji, ali taj proces zahteva mnogo vremena“, ističe Meljnjik u izjavi za Sputnjik.
On smatra da je jedan od uspeha Rusije u suočavanju s ovim problemom formiranje nacionalnog platnog sistema koji bi mogao da uđe u upotrebu i van granica Rusije, integrišući se sa drugim sistemima, na primer sa kineskim.
Meljnjik napominje da je teško ne složiti se sa predsednikom Putinom, ali da je situacija zasad takva da trgovinski i platni sistem, kao i ruska ekonomija u celini, dosta zavise od dolara.
„To se može nazvati i njenim bezbednosnim problemom. Nije problem u tome što Rusija i njeno stanovništvo poseduju gotovinski novac u dolarima. Problem je što je ruska ekonomija zavisila i zavisi od stranih zajmova, od prihoda od izvoza, koji se ostvaruje van Rusije, i to uglavnom u dolarima. Najzad, mnoge ruske kompanije nisu vezane za Rusiju, nego za ofšor teritorije, koje se nalaze van kontrole ruske jurisdikcije. Zbog toga je ekonomski sistem Rusije u značajnom stepenu van kontrole ruskih vlasti“, obrazlaže ruski ekonomista.
Sve dok je Rusija deo svetske ekonomije, dok zavisi od izvoza prirodnih resursa i niza drugih proizvoda, ali i od uvoza hrane i veoma važne robe kapitalnih dobara, od kredita, do tada će ruska ekonomija biti ranjiva, ocenjuje Meljnjik.
„Ruska ekonomija ne zavisi samo od odluka koje ruske vlasti donose u Moskvi, nego i od ekonomske situacije i odluka koje donose vlasti u Vašingtonu. Dakle, nije problem u dolarima koji se nalaze na teritoriji Rusije, nego je problem u tome što je Rusija integrisana u svetsku ekonomiju. Zato nije moguće rešiti situaciju izbacivanjem dolara iz opticaja, jer problem i nije u dolarima kao takvim“, zaključuje sagovornik Sputnjika.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com