Uvek su postojala manja ili veća neslaganja između američkih predsedničkih kandidata i establišmenta stranaka ispred kojih se kandiduju, ali ovakva distanca – kao u slučaju Donalda Trampa i republikanaca – nikada nije viđena, piše „Dojče Vele“.
To da predsednički kandidati i njihove stranke u SAD ne zastupaju u svim pitanjima iste pozicije nije ništa neuobičajeno.
U normalnim okolnostima obe strane pokušavaju da izglade ove razlike koliko god mogu, najkasnije kada se slegne prašina nakon kampanje za unutarstranačke izbore i počne nacionalna kampanja. Tada je u igri najvažnije – mesto u Beloj kući – i razmirice se, ako treba, guraju pod tepih.
To se dešava čak i kada pojedini članovi stranke imaju ozbiljne sumnje u kandidata, kao što je to bio slučaj kod republikanaca i njihovog veoma konzervativnog kandidata Berija Goldvotera 1964, ili kod demokrata i njihovog veoma progresivnog Džordža Mekgaverna 1972. godine.
I tada su stranke i kandidati u najmanju ruku formalno radili zajedno. Upravo s obzirom na ovu pozadinu politikolozi smatraju da je trenutna nesloga između republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa i njegove stranke do sada neviđena.
„Nalazimo se u nepoznatim vodama“, kaže Skot Lukas, profesor za Američke studije na britanskom Univerzitetu u Birmingemu.
I bivši direktor Američkog instituta na Univerzitetu Oksford, Najdžel Boulz, kaže da je jaz između Trampa i njegove stranke besprimeran u posleratnoj istoriji.
Ne radi se samo o tome da se hronični sukob između Trampa i stranke odvija u javnosti posredstvom svih kanala i mreža, najčešće putem Tvitera.
Vredno pažnje je i da taj sukob za sve one, koji su pratili predizbornu kampanju unutar republikanaca, ni u kojem slučaju nije iznenađujući, ocenjuje DW.
Zapravo su Tramp i partijski establišment u sukobu od početka kampanje. Od početka je milijarder pretio da će nastupiti kao nezavisni kandidat ukoliko bude imao osećaj da se rukovodstvo stranke ne odnosi fer.
Trampova celokupna kampanja je kod brojnih članova partije izazvala zaprepašćenje. On je brojne vodeće republikance doveo na stub srama, što je dovelo do toga da su se i republikanske vođe poput Pola Rajana i Džona Mekejna od njega javno distancirale. I to mnogo pre objavljivanja video-snimka sa njegovim uvredljivim izjavama o ženama.
„Video sa ponižavajućim izjavama o ženama je bio samo katalizator koji je konflikt gurnuo u prvi plan“, kaže profesor Lukas. Razlog zbog kojeg je republikansko vođstvo sada prekinulo vezu sa Trampom je jednostavan i zove se – strah.
Spiker Predstavničkog doma Pol Rajan i lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel strahuju da će na dolazećim izborima njihova stranka izgubiti većinu u Kongresu koju su teškom mukom stekli tokom mandata Baraka Obame.
„Oni se koncentrišu da zadrže većinu u Kongresu jer su skoro ubeđeni da će Tramp izgubiti predsedničku trku“, kaže Najdžel Boulz.
„Mnogobrojni republikanski senatori i poslanici polaze od toga da će rezultati glasanja u njihovim saveznim državama biti tesni i strahuju da bi ih Tramp mogao povući sa sobom“, dodaje Lukas.
Drugim rečima: Stranačko rukovodstvo je odustalo od „operacije Tramp“ i preorijentisalo se na ograničavanje štete. Ipak i ova namera bi se mogla ispostaviti kao preteška, jer Donald Tramp je na Republikansku stranku – jednu izrazito krhku konstrukciju – delovao kao kugla za rušenje.
Od 1970. godine stranka je, prema procenama posmatrača, podeljena u tri različite frakcije. To su dobrostojeći republikanci, koji se pre svega interesuju za ekonomska pitanja i smanjenje poreza. U drugu spadaju protestanti. I n a kraju još i pripadnici radničke klase belaca, čiji je lični dohodak proteklih decenija smanjen.
Ove tri frakcije doduše imaju zajedničku osnovu, ali njihovi interesi se često razlikuju. „Nema teoretskog ili istorijskog razloga da verujemo da će ovaj savez dugoročno ostati stabilan. Nije čudo to što se stranka sada raspada. Čudo je da se to nije desilo i ranije“, kaže Boulz.
Skot Lukas je sličnog mišljenja. Kaže, Republikanska stranka je već duže od jedne generacije podeljena organizacija, nejedinstvena u ekonomskim i socijalnim pitanjima.
„Učinak Ronalda Regana se sastojao u tome da je on bio u stanju da održi stranku zajedno uprkos ovim sporovima“, naveo je Lukas.
Pod rukovodstvom Regana (1981-1989), Republikanska stranka je dva puta za redom pobedila u utrci za Belu kuću. Ipak ono što je ta republikanska ikona uspela, Donald Tramp sada pretvara u suprotnost. Njegova kampanja je usmerena samo i jedino na mobilizaciju radničke klase belaca.
Jedan drugi deo birača, koji je podržavao republikance, okreće se od stranke. A izvan pažnje ostaje i grupa neopredeljenih glasača.
U Lukasovim očima Tramp time zloupotrebljava svoju stranku: „Ali republikanci su tu zloupotrebu omogućili. Oni su jednostavno potcenili Trampovu sposobnost da mobiliše određenu manjinu.“
Boulz na to dodaje: „Prilično je jasno ko ovde deluje rušilački. Prilično je jasno da je Donald Tramp arhitekta ovog kolapsa. Srednjeročno gledano postavlja se pitanje da li će Republikanska stranka moći ponovo da se okupii. Ja to smatram malo verovatnim.“
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com