Republikanski kandidat Donald Tramp pobednik je predsedničkih izbora u SAD, javio je AP. Nakon što je u Viskonsinu dobio 10 elektorskih glasova, on je prešao prag od neophodnih 270 glasova za pobedu.
Tramp je već stigao u svoj izborni štab i uskoro se čeka njegovo obraćanje pristalicama, koji su se okupili kod njujorkškog hotela Hilton Midatun.
Ko je Donald Tramp, predsednik SAD?
Donald Tramp je rođen juna 1946. u Kvinsu, Njujork, kao četvrto od petoro dece uspešnog poslovnog čoveka Freda Trampa. Završio je vojnu školu, Vojnu akademiju Njujork, po svemu sudeći po želji roditelja. Potom je studirao, takođe u Njujorku, na katoličkom Fordhajm univerzitetu, a zatim je diplomirao na poslovnoj školi Vorton, Univerziteta Pensilvanija, Filadelfija, 1968. Godine.
Nastavio je očev biznis s nekretninama. U preduzeću „Elizabeta Tramp i sin“ zaposlio se posle studija, da bi već 1971. postao direktor preoblikovane kompanije.
Postupno, tokom osamdesetih, što je inače bio period neverovatnog buma biznisa s nekretninama u SAD, stvorio je ogromnu poslovnu imperiju, i postao jedan od najbogatijih ne samo u toj branši.
Osim nekretnina, njegovu poslovnu imperija čine hoteli, transportna preduzeća, sportski klubovi, organizovanje igara na sreću, odnosno kockarnice, pa čak i franšize za zakmičenja za razne misice, uključujući izboze za mis SAD i mis univerzum.
U svom je poslu imao uspone i padove, pa je tako, nakon izbijanja globalne krize 2008 imao pretrpeo ogromne gubitke, kao i u više navrata devedesetih, ali se posle uspešno oporavljao.
Prema listi magazina Forbs za 2010. odnosno 2011. godinu, njegovo bogatstvo procenjivano je na oko dve milijarde dolara. Danas iznosi oko 3,7 milijardi, mada se ponegde navode i procene da je to gotovo pet milijardi dolara.
U trećem je braku, sa Melanijom Tramp, rođenom u Sloveniji, u bivšoj Jugoslaviji. Prethodno je bio oženjen Ivanom Zelničkovom, Čehinjom, a potom Marlom Mejplz.
https://twitter.com/asamjulian/status/796243202412056576
Svetska javnost ga je upamtila kao zvezdu rijaliti TV serijala „Šegrt“ (The Apprentice) 2004. godine, na TV mreži EnBiSi, gde je bio glavni producent i, još važnije, voditelj. Doduše, i njegovi krupni poslovni poduhvati imali su neretko i reklamnu notu, što je vidno i na velikim građevinama koje je stvorio a koji nose nazive: Trump Tower, Trump Taj Mahal…
U svetu politike prošao je različite faze, bio blizak i demokratama i republikancima, bivao čak i nezavisan, da bi 1999. javno obelodanio nameru da postane prvi čovek Reformske partije SAD.
Kandidaturu za predsednika SAD zvanično je objavio juna 2015. godine, kao predstavnik republikanaca, najavljujući da će kampanju sam finansirati.
Značajan segment njegove kampanje, i verovatno šire popularnosti, nalazi se u pozivu na čvrsto regulisanje problematike ilegalne imigracije. Prema procenama, u SAD se nalazi oko 11 miliona ilegalnih imigranta, što otvara pitanje nezaposlenosti, ali i socijallne nestabilnosti za građane SAD, a, dofaje Tramp, uveliko utiče na rast kriminalnih aktivnosti. Na tu temu, ali i na temu istopolnih brakova ili predika trudnoće istupa s naglašeno konzervativnim stavovima, što njegova odrednica i u domenu ekonomskih mera, posebno fiskalne politike.
U odnosu na postojeće stavove koje SAD zastupaju u spoljnoj politici, Ono što je u kampanji govorio Tramp uglavnom se apsolutno suprotstavlja tome. U korpus tih „oprečnih“ stavova spada njegovo žestoko poritivljenje okupaciji Iraka, uz lične procene da u toj zemlji situacija sigurno može biti još gora nakon što se SAD jednom iz njega povuku.
Vojno-politički upliv SAD u Siriji za njega je potpuno nerazumljvi i nepotreban, čak bahat, pri čemu za Bašara al-Asada otvoreno i glasno govori da „izgleda mnogo bolje od nekih naših takozvanih prijatelja“.
U tom smislu smatra da je politika njegove zemlje u Siriji, ali i u tom regionu, suštinski jedan od uzroka nastanka i trajanja takozvane Islamske države.
U savremenoj americkoj politici Donald Tramp oličava prakticno potpunu suprotnost onome što tamošnji liberalni političko-intelektualni establišment zagovara poslednjih decenija. Naime, sudeći po javnim istupima potpuni je protivnik globalizacije i sebe predstavlja kao konzervativca koji se oslanja za zdrav razum namesto fraza takozvane političke korektnosti.
I dok su se veliki američki mediji otvoreno postavili nasuprot Trampu, na društvnim mrežama on uživa značajnu podršku, pa je tako u trenutku kad je u martu 2016. u okviru Republikanske stranke preovladao stav protiv Trampa, putem interneta pokrenuta neobično masovna kampanja, marta 2016, sa sloganom „Nema Trampa – Nema glasa!“ (No Trump – No vote).
Ukoliko na izborima koji se održavaju sutra, bude izabran za predsednika SAD, videće se da li njegov patriotski slogan „Načinimo Ameriku veličanstvenom ponovo“ znači išta više od populističke, dosta uspešne i čini se dobrto osmišljene predizborne kampanje.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com