Strasti i u Grčkoj i u Albaniji uzburkala je smrt Konstantina Kacifasa, koga je ubila albanska policija. Koliko ovaj incident može da utiče na početak normalizacije odnosa dveju zemalja.
Ministarstva spoljnih poslova Grčke i Albanije imaju različita viđenja događaja od nedelje, kada su Albanske specijalne policijske snage RENEA ubile tridesetpetogodišnjeg Konstantina Kacifasa u selu Bularat (koje Grci zovu Vulijarates) u oblasti grada Đirokastra na jugu Albanije.
Prema izveštaju albanske policije, Kacifas je, obučen u maskirnu odeću, istakao grčku zastavu u selu, a potom zapucao na policiju iz „kalašnjikova“. Sve se događalo na dan 28. oktobra, koji se u Grčkoj obeležava kao nacionalni praznik. Na taj dan, Grčka je 1940. odbila ultimatum fašističke Italije i ušla u rat sa njom.
Ovaj događaj dolazi posle velikih napora da se grčko-albanski odnosi, posle skoro jednog veka ratnog stanja, normalizuju. Dok grčko Ministarstvo spoljnih poslova saopštava da je gubitak ljudskog života neprihvatljiv pod bilo kojim okolnostima, albansko izražava razočarenje što Atina nije osudila oružani napad na albansku policiju.
Na incident je reagovao i albanski premijer Edi Rama, oglasivši se preko Tvitera pozivom „dragim susedima“ da bi, umesto što nazivaju neprihvatljivim ubistvo „ludaka“ koji je pucao na albansku policiju, trebalo da zahvaljuju bogu što niko nevin nije stradao.
Incident dolazi ubrzo pošto su načinjeni prvi koraci kako bi se rešio spor dve zemlje koji traje od 1940, kada je u Grčkoj usvojen Zakon o ratu, na osnovu koga je ratno stanje između Grčke i Albanije trajalo sve vreme Hladnog rata.
Ipak, dopisnik grčke televizije ERT iz Beograda Nikos Pelpas optimista je u pogledu rešavanja sporova dve zemlje. On kaže da veruje da će se nastaviti normalizacija odnosa i ukidanje ratnog stanja, koje je počelo 12. oktobra ekshumacijom poginulih grčkih vojnika iz Drugog svetskog rata.
„Na Balkanu svaki incident može izazvati neku krizu između država ili među narodima. Mada, lično verujem da se tok normalizacije odnosa koji je krenuo između Grčke i Albanije, pre svega ukidanjem ratnog stanja, neće zaustaviti i na kraju će biti krunisan ekonomskim sporazumom o granici na moru, što je glavna tema o kojoj se razgovara između ministarstava inostranih poslova Grčke i Albanije“, komentariše Pelpas.
Iako navijačke grupe i u Albaniji i u Grčkoj ističu šovinističke parole, dodaje on, na političkoj pozornici sve će se zaustaviti na reagovanjima dva ministarstva spoljnih poslova.
Međutim, osim pitanja ukidanja ratnog stanja, Grčku i Albaniju more još dva problema. Albanija stalno naglašava pitanje prava Čamija, albanske grupe koja je posle Drugog svetskog rata proterana iz Grčke zbog saradnje sa okupatorima. Sa druge strane, Grčka stalno naglašava da njihova nacionalna manjina u Albaniji ne uživa sva prava.
Što se Čamija tiče, kaže Pelpas, situacija je jasna i albanska strana prenaglašava to pitanje. Oni su iz Grčke proterani kao saradnici okupatora i dele sudbinu sudetskih ili banatskih Nemaca.
Broj onih koji su ostali u Grčkoj nije toliko veliki da bi Albanija mogla da ih upotrebi kao argument u pregovorima (procene su da u Grčkoj živi oko 10.000 Čamija).
„Sa druge strane, grčka manjina nije u dobrom položaju poslednjih godina, s obzirom da u Albaniji pokušavaju da eliminišu grčke organizacije i da se stvori više opština koje bi uključivale i albansko stanovništvo, kako bi se eliminisao problem kompaktnosti grčke manjine u Albaniji. Taj problem postoji i mislim da se jedino on može pojaviti u budućnosti“, objašnjava Pelpas.
S obzirom da je albanski vrhovni sud poništio sporazum o morskoj granici sa Grčkom, koji su 2009. potpisali tadašnji premijeri Kostas Karamanlis i Salji Beriša, rešavanje tog pitanja prevashodno zavisi od albanske strane.
I sadašnja albanska vlast, tadašnja opozicija bila je protiv tog sporazuma, naglašava Pelpas i dodaje da su pregovori o novom sporazumu u toku. U spor oko granice na moru umešale su se i druge države, kaže on. Turska ulaže napore kako bi sprečila albansku stranu da potpiše sporazum. Ipak, prema informacijama iz grčkog Ministarstva spoljnih poslova, sporazum je dogovoren i pitanje je nedelja kada će biti potpisan, zaključuje Pelpas.
Inače, snimak Kacifasovog ubistva koji je napravio jedan građanin, a koji je emitovan na jednoj Albanskoj televiziji, pokazuje navodnog napadača koji puca u nepoznate mete.
Prema zvaničnoj (albanskoj) verziji, Kacifas je potom pobegao u brda iznad sela, gde je likvidiran.
Međutim, kako prenose grčki mediji, predstavnici grčke manjine u Albaniji, okupljeni u organizaciju Omonoja, tvrde da je Kacifas pogubljen. U saopštenju koje je izdala ova organizacija koja se bavi promocijom prava grčke manjine u Albaniji, albanska policija optužena je za nepoštovanje procedure i, kako se kaže, Kacifasovu nepravednu smrt.
Zvanična verzija događaja kaže da je Kacifas odbio da se preda i da je razmena vatre trajala oko pola sata. Pored Kacifasovog tela, tvrdi albanska policija, pronađena je torba sa oko 100 metaka i vojnički nož.
Sumnje u zvaničnu verziju događaja pojačalo je to što albanska policija još nije objavila video-snimak incidenta koji bi razvejao svaku sumnju.
Zbog čega je Kacifas morao da bude upucan sa dva metka u grudi, pita se njegov prijatelj Pantelis Papistas u izjavi za grčku ANT1 televiziju. On takođe negira tvrdnje albanske policije da je Kacifas patio od psiholoških problema. Naprotiv, Kacifas je bio savršenog psihičkog stanja, kaže on.
Incident u Bularatu izazvao je proteste ispred albanske ambasade u Atini, a sa ovim događajem isprva ja bio povezan još jedan obračun Grka i Albanaca u blizini Atine, u kojem je teško povređeno šestoro ljudi. Ispostavilo se da se radi o obračunu zbog novca.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com