Više porodica iz različitih zemalja tužilo je Evropsku uniju da ne čini dovoljno protiv klimatskih promena, nadajući se da će Brisel na to naterati Opšti sud EU, navodi „Dojče vele“ (DW).
Nemački međunarodni radio navodi da se, iako se mnogi boje klimatskih promena i nevolja koje će evidentno prouzrokovati sve veći klimatski ekstremi, požari, suše, poplave, većini čini da u tom pogledu ne mogu puno učiniti, a da je sve u rukama političara koji međutim zaštitu okoline retko stavljaju na prvo mesto.
DW navodi da je zato jedan broj ljudi iz Evropske unije i šire, okupljen uz pomoć mreže nevladinih organizacija, odlučio da izvede akciju kojom bi političare naterao na odlučnije delovanje. I nisu jedini. Ako neće političari, možda hoće sudovi.
Tačno u podne u četvrtak 24. maja, niz građana EU, ali i šire, podneo je Opštem sudu EU tužbu protiv Evropskog parlamenta i Saveta EU jer „dozvoljava da se nastave velike emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i propuštaju da zaštite svoje građane“.
DW navodi da Evropska unija ne čini dovoljno da zaustavi globalno otopljavanje. Postojeći ciljevi da se do 2030. godine smanje emisije gasova staklene bašte za 40 odsto u odnosu na 1990. jednostavno nisu dovoljni s obzirom na opasnost koju klimatske promene predstavljaju za živote ljudi, njihovo zdravlje, imovinu i mogućnost da žive od svog rada, navode u svojoj tužbi koju je u njihovo ime predala nemačka advokatkinja Roda Ferhajen.
Navodi se da tužitelji, a reč je o „običnim“ ljudima, porodicama iz raznih zemalja EU – Nemačke, Portugalije, Rumunije, Francuske, ali i na primer iz Kenije – na sopstvenoj koži počinju da osećaju užasne posledice klimatskih promena i svojim očima vide kako njihova imovina, način života, ali i opstanak bivaju ugroženi.
„Tužitelji su porodice koje se nose sa sušama, poplavama, nestašicama vode, ljudi na koje klimatske promene utiču već danas“, kaže njihova advokatkinja Roda Ferhajen.
DW navodi da njihova tužba možda jeste prva protiv evropskih institucija, ali nije prva takve vrste.
Navodi se da je još 2012. godine holandska izdavačka kuća „Urgenda“ tužila tamošnju vladu nakon što je ona priznala da ne čini dovoljno da spreči opasne klimatske promene. „Urgenda“ je pokrenula tužbu tvrdeći da Holandija svesno izlaže svoje građane riziku, a 2015. godine doneta je istorijska odluka prvostepenog suda u Hagu kojom je državi naređeno da učini više kako bi se smanjila emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i smanji ih za najmanje 25 posto u odnosu na nivo iz 1990. Vlada se, uprkos pozivima naučnika i aktivista da to ne čini, žalila na tu odluku, a ročište po toj žalbi biće održano 28. maja.
Slična tužba pokrenuta je i u SAD, gde su tužitelji – deca. Njih 21 podiglo je tužbe, a okružna sutkinja Ane Aiken u Oregonu krajem prošle godine prihvatila je tužbu u kojoj se u osnovi zahteva poštovanje prava tužitelja, dece, da žive u stabilnoj klimi. Suđenje bi trebalo da počne ove godine, ali se administracija američkog predsednika Donalda Trampa, očekivano, žalila na odluku da se tužba prihvati.
„44 posto u šest godina – to je gubitak koji smo imali na svojim plantažama lavande u Provansi zbog uticaja klimatskih promena koje nas pogađaju sve jače i jače. EU mora da posluša svoje građane koji su na udaru klimatskih promena i da primeni odgovarajuće mere da ih zaštiti“, kaže jedan od tužitelja iz Francuske, Moris Feše.
DW navodi da drugi tužitelj, portugalski inženjer šumarstva Armando Karvaljo koji je u katastrofalnim šumskim požarima 2015. godine izgubio šumu i plantažu, kaže kako je pojava nezabeležene suše koincidirala sa mega-požarom koji ništa nije moglo da zaustavi. Izgubio je svu svoju imovinu.
„S obzirom na svoje znanje o šumarstvu i iskustvo borbe s tim požarima, uz svoju savest i građansku svest, morao sam da aktivno učestvujem u ovoj tužbi, jer sam svestan da EU mora biti predvodnik i postaviti ambiciozne ciljeve kako bi se sprečilo ono što se već događa zbog uticaja klimatskih promena na njenoj teritoriji“, navodi Karvaljo.
Navodi se da nevladine organizacije već godinama tvrde da postojeći ciljevi nisu dovoljni i traže da se dodatno smanji ispuštanje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, kako bi se globalni rast temperature zadržao unutar granice od 1,5 stepena Celzijusa, kao što je zacrtano Pariskim sporazumom.
„Ostalo nam je samo nekoliko godina da delujemo, ovde se radi o preživljavanju ljudske vrste. Široka koalicija građana ovom tužbom preuzima odgovornost koju vlade i Evropski parlament nisu voljni da preuzmu. Situacije u kojima se te porodice nalaze pokazuju da se mora delovati odmah“, kaže Dorotea Sik-Tis, osnivačica nemačkog projekta „Zaštitimo planetu“.
Kristof Bals iz organizacije „Džermanvoč“ dodaje da je reč o tome da klimatske promene ugrožavaju fundamentalna prava ljudi u Evropi i drugde u svetu.
„Svake godine temperature se povećavaju. Više nemamo dovoljno vode za naše krave i ovce, moram da ih vodim na ispašu sa 700 metara nadmorske visine na 1.400 kako bismo našli pristojnu travu koju mogu pasti, te vodu. Ali ne mogu s krdima ići još više, jer iznad 2000 metara je samo nebo“, kaže jedan od tužitelja, Petru Vlad, otac porodice iz Rumunije.
Kenijac Roba Gujo, jedan od tužitelja koji nije iz Evropske unije, navodi da tamošnji „region postaje sve vreliji“.
„To nas ugrožava na više načina. Nemamo vode za stoku, ali ni za piće, ugroženo je zdravlje moje dece. Ako se situacija ne popravi i nastavi se ovako, nade za nas više nema“, ocenjuje Gujo.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com