Bolest koja se širi na sličan način kao grip bi za slučaj izbijanja epidemije mogla obići svet u samo 36 sati i ubiti preko 80 miliona ljudi, alarmantno je upozorenje iz izveštaja nekadašnje šefice Svetske zdravstvene organizacije, dr. Gro Harlem Brundtland. Ona je na čelu tima naulnika u timu Global Preparedness Monitoring Board, GPMB.
Oni su pripremili izveštaja kojim žele da podstaknu svetske vođe na zaštitu stanovništva i preduzimanje akcije da bi se sličan scenario sprečio.
Pre samo jednog veka španska groznica zarazila je trećinu svetske populacije i ubila 50 miliona ljudi, a naučnici strahuju da bi slično moglo da dogodi u budućnosti, piše Dejli Mejl
GPMB upozorava da bi sledeća pandemija mogla imati još gore efekte, a pretnja da se to dogodi je realna, stoji u izveštaju pod naslovom „A World at Risk“.
„Patogen koji se brzo kreće ima potencijal da ubije na desetine miliona ljudi, uništi ekonomiju i destabilizuje nacionalne bezbednosti“, napisali su, uz brojne preporuke za uvođenje praksi zaštite i ograničavanja potencijalne epidemije.
– Predugo smo dopuštali cikluse panike i ignorisanja pretnji što se tiče pandemija – pojačamo naš trud i fokusiramo se kad se pojavi nešto, a zatim brzinski zaboravljamo čim to isto prođe, odavno je prošlo vreme da delujemo – ističe Brundtland, a presnosi Express.hr.
U izveštaju su postavili kartu s lokacijama izbijanja novih infekcija koje imaju potencijal da uzrukuju epidemiju, a podeljeni su u one koji se „prvi put javljaju“ i „ponovno pojavljuju“, a osim ebole, Zike i nipah virusa, prikazuje se i pet različitih oblika gripa, bolest zapadnog Nila, žuta groznica, Denge groznica, antibiotska rezistentnost…
– Postoji realna pretnja brzo kretajuće, visoko smrtonosne pandemije respiratornog patogena koja bi mogla da ubije između 50 i 80 miliona ljudi i uništi pet posto svetske privrede – piše GPMB.
Ono što ističu kao prioritet je izdvajanje novca za pripreme i rutinske simulacije, a predvodnici bi trebali biti G7, G20 i G77.
„Pandemije gripa su slične zemljotresima, uraganima ili cunamijima – nikad se ne zna koliko će biti jake“, kaže Majkl Osterholm, direktor Centra za istraživanje i politiku infektivnih bolesti na Univerzitetu Minesota.
„Ideja da se više neće ponoviti 1918. i scenario poput španske groznice je glupa“, kaže on iako se slaže da je to nemoguće predvideti, ali se bar može nagađati.
Kao što potvrđuje istorija, smrti verovatno ne bi bile ravnomerno raspoređene po populacijama. Španska groznica varirala je od zemlje do zemlje i do 30 puta u broju umrlih na broj stanovnika. U Indiji, na primer, virus je odneo 8% stanovništva, dok je manje od 1% umrlo u Danskoj. Slično tome, tokom pandemije H1N1 iz 2009. godine, smrti u Meksiku premašile su one u Francuskoj za faktor 10.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com