Nemačka kancelarka Angela Merkel menja kurs i zalaže se za koncept „Evrope sa dve brzine“, koji se mnogima ne dopada, budući da u sebi krije opasnost od razilaženja interesa pojedinih država.
To bi moglo da dovede do raspada unije, ocenjuje danas u analizi Dojče vele.
„Istorija je poslednjih godina pokazala da će EU postojati sa različitim brzinama, da neće svi učestvovati u istim stupnjevima integracije“, nedavno je rekla nemačka kancelarka Angela Merkel novinarima nakon samita EU na Malti.
Pri tome je to prvi put da je nemačka kancelarka tako jasno prisvojila ovaj, inače stari koncept.
Oni koji su pomislili da je to bila samo jednokratna izjava, već sledećeg dana su videli da su se prevarili, konstatuje DW.
Naime, kako se navodi u analizi, tokom astanka sa poljskom premijerkom Šidlo, Merkelova je ponovo pomenula Evropu koja ima „dve brzine“, dok joj Poljakinja, čija zemlja se zapravo uvek protivila tom konceptu, nije protivrečila.
Tako je postalo jasno, smatra DW, da se nemačka kancelarka opredelila za ono što je, prema njenom mišljenju, prohodan put za Evropu koju potresaju krize.
„To bi trebalo ozbiljno shvatiti“, rekao je jedan diplomata EU u Briselu u razgovoru sa DW.
Na predstojećem samitu u Rimu šefovi država i vlada neće slaviti samo 60 godina postojanja Evropske ekonomske zajednice, već i viziju budućnosti EU posle Bregzita, a Evropa sa dve brzine će, izgleda, biti deo te vizije.
Iako u konstrukciji za sada postoji dosta slobodnog prostora, ideja je da će zemlje moći da se priključe (ili ne priključe) projektu prema svom nahođenju, navodi DW.
Jedan od onih kojima nije strana takva ideja, letonski ministar spoljnih poslova Edgar Rinkevičs za DW je rekao: „Pre nekoliko godina to bih još bio smatrao za lošu ideju“, dodajući da su u pitanju veliki izazovi.
Činjenica je, kako kaže, da u Evropi već decenijama postoje različite opcije – Evrozona, sloboda putovanja u okviru Šengenske zone, Protokol o socijalnoj politici iz Mastrihta.
Prema njegovim rečima, sve su to delovi „degradirane integracije“, u kojima ne mogu da učestvuju sve zemlje EU.
Neki koncepti se, smatra on, mogu zamisliti u budućnosti: evrozona, jezgro Evrope sa nemačko-francuskim pogonom ili krug osnivačkih zemalja.
„Ali nije li upravo to deo problema? Zar neće interesi zemalja da se sve više razilaze upravo zato što je njihova povezanost sve slabija? Jednom ćemo imati situaciju u kojoj odluke neke vrste jezgra EU više neće biti u skladu sa pozicijama drugih“, upozorava Rinkevičs.
Pitanje je, dakle, hoće li Evropska unija konceptom različitih brzina prodati svoju dušu? U vremenu Bregzita, Trampa, krize sa evrom i migrantima, mnogi političari EU još samo slede parolu: glavno je da firma ostane čitava, pa makar to značilo i kraj ujedinjene Evrope, navodi se u analizi DW.
Zbog mnogih kriza, EU je izgubila svoj „strateški fokus“, kaže poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon.
Ona navodi da strahuje da će Slovenija završiti na začelju u Evropskoj uniji sa dve brzine.
Kaže da ne bi imala šta da suprotstavi politici nacionalnih interesa velikih država i saveza u EU, dodajući da je osnovna ideja da su ravnopravni partneri i da profitiraju od zajedničke politike.
Neke zemlje, navodi DW, kao što je Mađarska, sada neće da sarađuju kada je reč o osetljivim temama, poput raspodele izbeglica u okviru EU.
„Ovakve situacije još nije bilo“, kaže letonski ministar spoljnih poslova Rinkevičs i dodaje da je važno da se Evropska unija održi kao projekat i da to važi posebno za privredu, ali i za zajedničku valutu Starog kontinenta.
A analizi se konstatuje i da je pred vratima EU već sledeća kriza, ona u Grčkoj, možda čak i trgovinski rat sa SAD.
Dakle, da ne bi sve propalo, nemačka kancelarka pokušava da spasi bar skelet Evropske unije. Možda će zajednički projekat jednom, u nekoj budućnosti koja neće biti tako neprijatna prema EU, „na njenim rebrima da se pojavi nešto mesa i mišića“.
Evropa sa „dve brzine“ je pokušaj Angele Merkel – možda i poslednji – da se spasi Evropska unija, zaključuje DV u svojoj analizi.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com