Donald Tramp će tačno u podne biti inaugurisan i postati 45. predsednik SAD, a američki mediji su objavili da će svečanu zakletvu položiti držeći ruku na dve Biblije.
Prva Biblija je poklon koji je Tramp dobio od majke 1955. godine, a druga je ona koju je koristio Abraham Linkoln kada je polagao predsedničku zakletvu.
Tramp će prvo posetiti jednu od lokalnih crkvi i prisustvovati molitvi, a posle toga ide na tradicionalnu kafu kod Baraka Obame.
Potom će iz Bele kuće zajedno krenuti put Kapitol hila.
Glas Amerike navodi da je neobičan put Donalda Trampa do Bele kuće počeo senzacionalnim ulaskom u trku u njegovom njujorškom hotelu prošlog juna, kada je objavio da je zainteresovan za predsedničku poziciju.
„Zvanično se kandidujem za predsednika SAD i učinićemo ovu zemlju ponovo velikom“, rekao je tada predsednički kandidat republikanaca.
Biznismen, koji nikada nije obavljao javnu funkciju imaće šansu da se oproba u toj ulozi kada položi zakletvu.
Tramp je rođen u njujorškoj četvrti Kvins, a odrastao je u bogatoj porodici na čelu sa njegovim ocem Fredom, trgovcem nekretninama koji je imao najveći uticaj na mladog Donalda.
„Njegov otac je bio kao diktator, veoma zahtevan i šef. Naravno, Donald je pokupio te osobine“, smatra politički psiholog Bart Rosi.
Mladi Tramp potražio je uspeh u riskantnom svetu prometa nekretninama na Menhetnu.
Tokom karijere zabeležio je značajne pobede – kao što je izgradnja čuvene Tramp kule, dok je istovremeno iskazao talenat za samopromociju i odlično poznavanje medija, što će mu kasnije pomoći u predizbornoj kampanji.
„Baviti se biznisom u Njujorku zahteva veoma jaku osobu, veoma motivisanu osobu, a on je po svim osobinama pravi njujorški biznismen“, smatra advokat Edvard Mermelstajn.
Tu su bili i značajni neuspesi – bankrot kockarnica, krah industrije nekretnina koji je direktno teško pogodio njegovo lično bogatstvo, zatim optužbe protiv Trampovog Univerziteta.
Sa tri braka, dva veoma javna razvoda i petoro dece, koja su odigrala ključnu ulogu tokom njegove kampanje, Trampov privatni život je privukao isto toliko pažnje koliko i njegovi poslovni potezi.
Međutim, Donald se 2000-ih vratio na velika vrata sa hit rijaliti šouom i glasom na nacionalnoj političkoj sceni, sa tvrdnjama da predsednik Obama nije rođen u SAD.
Tramp je tokom predsedničke kampanje negirao umešanost u te tvrdnje.
„Hilari Klinton i njena kampanja 2008. započeli su tu kontroverzu oko rođenja. Ja sam je završio“, kazao je.
Tramp je pobedio 16 republikanskih protivnika za nominaciju porukom koja je odjeknula kod zabrinutih glasača.
„On je dodirnuo ogromnu strepnju koja postoji u ljudima već neko vreme“, ističe Majkl Krejniš, ko-autor knjige „Tramp – cela priča“.
Tramp je, međutim, testirao granice komentarima o Meksikancima: „Oni unose drogu. Oni donose kriminal. Oni su silovatelji.“
Zatim o muslimanima: „Katastrofalni imigracioni plan Hilari Klinton će dovesti mnogobrojnu islamističku imigraciju u ovu zemlju, što je pretnja ne samo našem društvu nego čitavom načinu života“.
Takođe i o ženama.
Posle pobede na izborima Tramp je donekle ublažio svoje izjave, ali kakav će uticaj njegove reči imati na američko društvo i na položaj zemlje na svetskoj sceni ostaje da se vidi pošto preduzme akcije nakon inauguracije, zaključuje Glas Amerike.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com