Deset evropskih zemalja priznalo do sadaopozicionog vođu Huana Gvaida za privremenog predsednika Venecuele, na što je Rusija reagovala rekavši da se radi o stranom uplitanju.
Gvaida su priznale Španija, Velika Britanija, Austrija, Švedska, Danska, Francuska, Nemačka, Holandija, Litvanija i Letonija.
„Nikolas Maduro nije raspisao predsedničke izbore u traženom roku od osam dana. Velika Britanija zato, zajedno sa evropskim partnerima, sada priznaje Huana Gvaida za privremenog ustavnog predsednika sve dok ne budu održani izbori koji zaslužuju poverenje. Nadamo se da će nas to približiti završetku humanitarne krize“, napisao je na Tviteru šef diplomatije Velike Britanije Džeremi Hant.
Premijer Španije Pedro Sančez je takođe saopštio da priznaje Gvaida za predsednika zbog neraspisivanja izbora, dok je šefica diplomatije Švedske Margot Valstrom saopštila da će prisustvovati sastanku kontakt grupe o Venecueli u Montevideu, koji će se održati 7. februara.
„Madurov režim u ovom trenutku odbio je da održi slobodne i predane predsedničke izbore. Iz tog razloga, od sada smatramo Huana Gvaida zakonitim privremenim predsednikom u skladu sa venecuelanskim ustavom“, napisao je na Tviteru kancelar Austrije Sebastijan Kurc.
I ministar inostranih poslova Francuske Žan Iv le Drijan priznao je legitimitet Huana Gvaida. „Mi smatramo da Huan Gvaido poseduje legitimitet da organizuje te izbore“, rekao je Le Drijan radiju „Frans inter“.
Kremlj je objavio da priznanja Huana Gvaida predstavljaju strano uplitanje i da Venecuelanci, a ne strane zemlje, treba sami da reše svoje domaće političke probleme.
„Na priznanje Gvaida gledamo kao na pokušaje da se ozakoni uzurpacija moći, direktnim i indirektnim mešanjem u unutrašnja pitanja Venecuele“, rekao je novinarima predstavnik za medije Kremlja Dmitrij Peskov.
„To ni na koji način ne pomaže mirnom, efikasnom i održivom rešenju krize koja potresa Venecuelu“, dodao je.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com