U istraživanju čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Lanset – planetarno zdravlje“, naučnici ukazuju na to da klimatske promene postaju sve veće opterećenje za društvo i da bi svaki drugi Evropljanin mogao da oseti posledice, ukoliko ne bude kontrole emisija štetnih gasova i ekstremnih temperatura.
Broj umrlih od ekstremnih vremenskih uslova u Evropi mogao bi biti pedesetostruko uvećan do kraja ovog veka i, ukoliko ništa ne bude učinjeno za smanjenje uticaja klimatskih promena, samo visoka temperatura bi do 2100. godine mogla uzrokovati 150.000 smrtnih slučajeva.
Prema predviđanjima zasnovanim na saznanju da neće biti smanjenja emisija štetnih gasova niti poboljšanja u politici za smanjenje uticaja ekstremnih klimatskih uslova, broj smrtnih slučajeva povezanih sa uticajem vremena u Evropi porašće sa 3.000 godišnje, koliko je zabeženo između 1981. i 2010. godine, na 152.000 godišnje između 2071. godine i 2100. godine.
– U 21. veku, klimatske promene su jedna od najvećih globalnih pretnji po ljudsko zdravlje i njihov štetni uticaj na društvo biće sve više povezan sa katastrofama izazvanim ekstremnim vremenskim uslovima – kaže zvaničnik iz Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije u Italiji Đovani Forcijeri, koji je koautor studije.
Prema njegovim rečima, ukoliko ne bude hitnog reagovanja na globalno otopljenje do kraja veka, gotovo 350 miliona Evropljana godišnje moglo bi da bude izloženo štetnim klimatskim ekstremima.
U studiji je vršena analiza uticaja sedam najštetnijih vrsta katastrofa povezanih sa vremenskim uslovima
– toplotni i hladni talas
– šumski požari
– suše
– rečne i priobalne poplave
– olujno nevreme
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com