Rusija aktivno koristi svoje kulturne veze sa pravoslavnim narodima Balkana, dok se uticaj EU na region, naprotiv, smanjuje zbog topljenja perspektive proširenja EU, piše „Fajnenšel tajms“.
U EU i NATO-u pokušavaju da odgonetnu sa koje strane će stići naredni izazov od Rusije. Međutim, po mišljenju novinara „Fajnenšel tajmsa“, oni treba da se brinu ne za baltičke zemlje, već za Jugoistočnu Evropu — Balkan.
Nakon 1990-ih godina koje su obeležili ratovi na Balkanu, došlo je do stabilizacije zahvaljujući dva faktora: svoju ulogu su odigrala možda i daleka, ali perspektivna integracija sa EU, što je na kraju pomoglo da se objedini narod bivše Jugoslavije kao što se to desilo sa Francuskom i Nemačkom.
Sada, u pozadini ekonomske krize, talasa izbeglica, „bregzita“ i rasta nacionalizma u Evropi novo proširenje EU teško da se može predvideti, dok Donalda Tramp izgleda uopšte nije zainteresovan za zemlje na margini Evrope, piše list. Ta činjenica otvara Rusiji mogućnost da pruži otpor širenju uticaja EU i SAD i pokuša da izmeni saveze, pa čak i granice.
Prema rečima autora članka, kakvi god previranja da se dešavaju na Balkanu, ruka Moskve će biti negde okolo. On tvrdi da pokušaj oktobarskog državnog udara u Crnoj Gori koji su prvo pripisivali srpskim nacionalistima, a ustvari je bila organizovana uz podršku ruskih specijalnih službi kako bi se zasmetalo da zemlja uđe u NATO. Voz koji je krenuo prema Kosovu sa natpisom „Kosovo je Srbija“ takođe je bio proizveden u Rusiji. Osim toga, Rusija podržava nacionalistički raspoloženog predsednika republike Srpske koji poziva na nezavisnost od Bosne i Hercegovine, a podržava i različitu od EU stranu u krizi u Makedoniji.
Kako bi se pružio otpor Rusiji u regionu i ne dozvoli se prisustvo ruske vojske, SAD i EU treba da se bore za simpatije stanovnika Balkana. Bez obzira na sopstvene poglede, savetnike i činovnike Donald Tramp, postoji verovatnoća da će SAD ostati zainteresovane za razvoj Evrope.
Uostalom, čak i ako je perspektiva ulaska Balkana u EU maglovita, Evropa poseduje poluge uticaja na tu situaciju. Ko izvor pomoći, investicije i trgovinske odnose EU značajno prevazilazi Rusiji. Bez obzira na kulturne veze sa Rusijom, migracioni talas sa Balkana ide praktično čitav u Evropu.
Međutim, prostih obećanja i malih investicija od Evrope biće malo da se ispravi situacija. EU treba da se bavi ovim regionom mnogo više, smatra autor članka. Potrebno je pažljivo pratiti razvoj situacije, boriti se protiv ruske propagande, a evropski lideri treba stalno da posećuju region, kako bi pokazali da uzimaju ozbiljno Balkan i njihove probleme.
„Pre svega, za to je potrebna politička volja. Bez toga najproblematičniji ugao Evrope može se survati u svoju tamnu prošlost, što može imati opasne posledice za čitav kontinent“, zaključuje „Fajnenšel tajms“.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com