Ministar inostranih poslova Velike Britanije Boris Džonson precenio je sopstveno samopouzdanje kada je bez ikakvih dokaza proglasio Rusiju krivom za trovanje Sergeja Skripalja, piše britanski „Gardijan“. List navodi da je Džonson samim tim dao Londonu autogol u sferi propagande i dao Kremlju pravo da dovodi u sumnju svaku tvrdnju britanske vlade.
„Boris Džonson — to nije katastrofa koja se dogodi s vremena na vreme. To je katastrofa koja se redovno događa već nekoliko godina, a jedina promena je to što je ona sve veća i veća“, piše kolumnistkinja „Gardijana“ Gabi Hinslif.
Prema njenim rečima, sadašnji šef britanske diplomatije trebalo je odavno da bude smenjen, utoliko pre što ne uči na sopstvenim greškama i ne shvata da čak i najmanje odstupanje od utvrđenog scenarija može da dovede do ozbiljnih posledica ako je reč o obaveštajnim pitanjima.
U jednom „nepažljivom“ intervjuu, Džonson je, kako podseća autorka, naveo da ga je neko iz laboratorije „Porton Daun“ lično uverio da iza trovanja britanskog špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke stoji Rusija.
„Sada mora da plati za ove reči, jer je šef ove laboratorije izjavio da su naučnici uspeli da utvrde o kakvoj je otrovnoj supstanci reč, ali ne i ko je zločinac“, navela je autorka.
Ona podseća da je ovakve lekcije trebalo naučiti još nakon situacije koja je dovela do rata u Iraku: kako je teško objasniti javnosti odluke zasnovane na obaveštajnim podacima bez proveravanja izvora podataka i njihove tačnosti.
Prema mišljenju autorke, nakon protivrečnih izjava britanskih zvaničnika, poljuljano je poverenje u britansku vladu.
Nakon Džonsonovog ispada, navodi autorka, Kremlj je dobio idealan izgovor da sumnja u bilo koje saopštenje britanske vlade. „Džonson je sam doneo Moskvi na tacni pobedu u propagandi“, ocenjuje autorka i dodaje da je šef britanske diplomatije bez preke potrebe naneo štetu radu obaveštajnih službi.
Hinslifova u svemu ovome vidi još jedan dublji problem, za čije rešavanje nije dovoljna čak ni Džonsonova ostavka, a to je sumnja. Bilo koja nestroprocentna uverenost političara tumači se kao slabost.
„Kada se odluke donose na osnovu obaveštajnih podataka, uvek postoji verovatnoća, pošto uvek postoje tajne i izvori koji ostaju u senci. Zbog toga se u obaveštajnoj zajednici cene maksimalno poštenje i sposobnost da se prizna da je nešto nemoguće dokazati. U politici, naprotiv, mora da postoji uverenost. Problemi nastaju kada se želja političara da zvuči samouvereno sukobljava sa sklonošću eksperata ka nedvosmislenosti“, navodi autorka.
Prema njenom mišljenju, lider britanske opozicije Džeremi Korbin ima pravo kada postavlja pitanja vladi, nudi drugačije verzije onoga što se dogodilo u Solsberiju i kada zahteva od Londona objašnjenja. To se ne sme smatrati nepodobnim i nepatriotskim ponašanjem, naglašava autorka.
„Imamo pravo na poštene sumnje. I isto tako vlade svih boja moraju da imaju pravo na poštene sumnje. Istovremeno s tim pravom ide i obaveza da se podjednako odnosimo prema svim argumentima, ali, kako su pokazali poslednji događaji, ni britanski političari, ni mediji, ni javnost, nisu uspostavili neophodnu ravnotežu između tih prava i obaveza“, zaključuje kolumnistkinja „Gardijana“.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com