Ova godina u Nemačkoj počela je masovnim seksualnim napadima u Kelnu, završena je terorističkim napadom u Berlinu, a između su bili politika i politikantstvo i kancelarka (Angela) Merkel koja, uprkos kritikama, ide u borbu za novi mandat, piše „Dojče vele“ (DW).
DW navodi da je godina je počela veoma loše. Nakon masovnih seksualnih napada na žene tokom novogodišnje noći u Kelnu, kao napadači su identifikovani uglavnom mladi ljudi iz severne Afrike. Dodatno se pogoršalo već naelektrisano raspoloženje u zemlji zbog velike izbegličke krize. Propust bezbednosnih službi postao je sinonim za državu koja svoje građane više nije u stanju da zaštiti od nasilja. Tako paušaalne ocene su svakako besmislene, ali utiču da nesigurnost dalje raste.
Pred sam kraj ove godine, nedugo pred Božić, veliki šok: napad na berlinski božićni vašar. Napadač, islamista, kamionom se zaleteo u gomilu ljudi. Dvanaest ljudi je izgubilo život, 50 je povređeno, neki od njih su u životnoj opasnosti. DW navodi da je to negativni vrhunac nakon čitavog niza islamističkih napada, među kojima su i oni letošnji u Vircburgu i Ansbahu.
Stravičnu dimenziju imao je i napad u Minhenu u julu, sa devetoro stradalih. Tada su političari i mediji prerano pričali o terorizmu. Mržnju i nasilje na svojoj koži osetile su i izbeglice: neretko su podmetani požari u domovima u kojima oni borave. I dalje aktivan bio je – prema strancima neprijateljski nastrojen – pokret Pegida. U takvom okruženju i političari imaju problem da se njihov glas čuje. Društveni diskurs je zatrovan. I najviši državni funkcioneri našli su se na udaru uvreda i kleveta.
DW navodi da je sintagma „lažljiva štampa“ sve češće u upotrebi na protestima, kao i na internetu. Na proslavi 26 godina od nemačkog ujedinjenja, 3. oktobra u Drezdenu, glasna manjina vređala je kancelarku Angelu Merkel i predsednika Joahima Guaka. Sve češće se govori o takozvanim „besnim građanima“.
DW ocenjuje da strahove građana u političke poene vešto pretvara stranka Alternativa za Nemačku (AfD), koja postoji tek od 2013, a ove je godine ušla u parlamente u pet pokrajina, udvostručivši svoje političko prisustvo. U Saksoniji-Anhalt, AfD je sa 24,3 odsto osvojenih glasova postala druga najjača stranka iza demohrišćana (29,8). Zbog jačanja AfD-a komplikovanije postaje formiranje vlade.
Navodi se da mnoge stvari govore u prilog tome da će u narednom sazivu Bundestaga umesto četiri biti šest stranaka. Prema aktuelnim anketama, koje su poslednjih meseci relativno stabilne, za koaliciju neće uvek biti dovoljne tri stranke. Trio SPD, Levica i Zeleni – koji je odnedavno na vlasti u Berlinu – kako trenutno stoje stvari ne bi imao većinu u Bundestagu.
Ipak, već neko vreme, stranke međusobno intenzivno razmatraju gde su im sličnosti, a gde razlike. Želja da se spreči još jedna velika koalicija koju će formirati CDU/CSU i SPD veća je nego ikada u crveno-crveno-zelenim redovima.
Novinar DW Marsel Firstenau kaže da se usuđuje da predvidi još jednu crno-crvenu koaliciju. Na kraju krajeva njihov zajednički kandidat, socijaldemokrata, u februaru će na mestu predsednika zameniti Joahima Gauka: ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer. Njegov izbor važi za potpuno izvestan jer socijaldemokrate i konzervativci raspolažu većinom.
Izbor Štajnmajera je i rezultat neuspelog traženje kandidata od strane konzervativaca. Kandidat kojeg oni žele, predsednik Bundestaga Norbert Lamert (CDU), odbio je funkciju. Štajnmajerovo ime se vezuje za kontinuitet i pouzdanost. To se može videti i kao signal. Jer imenovanje za najvišu državnu funkciju u nemačkoj istoriji je uvek u vezi sa vladajućim koalicijama koje se naziru ili kojima se teži.
Firstenau ocenjuje da je, s obzirom da crno-zelena koalicija, kako sada stvari stoje, ne bi imala većinu, sve realnije formiranje treće velike koalicije na čelu sa Angelom Merkel, nakon onih iz 2005. i 2013. godine.
DW podseća da je neposredno pred stranačko zasedanje CDU, početkom decembra u Esenu, kancelarka Merkel izrazila spremnost da se ponovo kandiduje za kancelarku. Njena stranka duboko je odahnula – koga bi inače mogla da pošalje u tu trku? Prilikom ponovnog izbora za šeficu stranke, Merkelova je morala da se zadovolji sa 89,5 odsto podrške, što spada u njene slabije rezultate. Podrška koju je dobila dve godine ranije iznosila je 96,7 procenata. Uzrok pada je njen sporni kurs u izbegličkoj politici.
U analizi DW navodi i da najžešći protivnik Merkelove sedi u Minhenu. Oštre kritike šefa Hrišćansko-socijalne unije (CSU), bavarskog premijera Horsta Zehofera na račun šefice vlade, među ovogodišnjim su konstantama. Merkel i njena CDU ne mogu sa sigurnošću da računaju ni na bezuslovnu podršku svoje sestrinske stranke na izborima za Bundestag 2017. godine. Zehofer insistira na uvođenju gornje granice za prihvat izbeglica, čemu se Merkelova protivi, a zbog čega Bavarac dovodi u pitanje čak i učešće u budućoj vladi.
Sa takvim pretnjama ova burna 2016. godina se bliži kraju.
Doduše, kancelarku neće mučiti nesanica zbog rike bavarskog lava. Više će je brinuti vicekancelar Zigmar Gabrijel. Šef SPD-a važi za njenog potencijalnog protivkandidata. Ali SPD će svog kandidata predstaviti tek krajem januara. Da li će to biti Martin Šulc?
DW još piše da bivši predsednik Evropskog parlamenta od 2017. godine prelazi u nemačku politiku gde treba da postane ministar spoljnih poslova nakon Štajnmajera.
Uz odgovarajući rezultat, duo Merkel-Šulc bi nakon izbora za Bundestag mogao da ima četvorogodišnju saradnju. To bi čak mogli i bez podrške Zehoferove CSU.
Mada, da se sestrinske stranke totalno raziđu – to se do sada nikada nije desilo, zaključuje nemački međunarodni radio.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com