Bivši predsednik Nikolas Sarkozi smatrao ga je činovnikom, a njegovi su ga suparnici zvali „gospodin Niko“. Međutim, niko, niti suparnici, anketari ili komentatori do pre desetak dana nisu mislili da Fransoa Fijon ima ikakvih šansi da osvoji republikansku nominaciju za francuskog predsednika, ali se upravo to dogodilo.
Pošto je u drugom krugu predizbora ubedljivo osvojio nominaciju francuske desnice, Fijon je najavio da će ujediniti svoje pristalice kako bi se provele duboke reforme koje su potrebne Francuskoj, prenose agencije.
„Sada moram uveriti celu zemlju da je naš projekt jedini koji nas može pokrenuti“, rekao je Fijon u svom pobedničkom govoru nakon osvojenih predizbora.
U kampanji se isticao najavama da će srezati javnu potrošnju, među ostalim i radikalnim smanjenjem broja zaposlenih u javnim službama. Govorio je o rezanju pola miliona radnih mesta u pet godina, što su njegovi protivkandidati odbacili kao opasnu i neprovedivu meru.
Fijon je odgovorio da je to moguće ako ljudi u javnim službama rade 39 sati nedeljno umesto postojećih 35 sati.
„Prišili su mi etiketu ekonomskog liberala kao da sam gubavac iz Srednjeg veka. A ja sam samo pragmatičan“, kazao je. „Moj je pristup jasan: Francuska ne može trpeti svoj pad. Ona želi istinu i želi akciju“, rekao je vidljivo dirnuti Fijon.
Fijon je ubedljivo pobedio protivkandidata Alena Žipea, osvojivši više od dve trećine glasova birača francuske desnice. Žipe je priznao poraz i najavio da će podržati Fijona u predsedničkoj trci sledeće godine u kojoj će se najverovatnije suočiti s čelnicom krajnje desnice Marin Le Pen.
Istraživanja javnog mnjenja Fijonu daju prednost pred Le Pen, ali analitičari su ipak oprezni s obzirom na to da su ankete nedavno bile u raskoraku s rezultatima na biralištima u slučaju britanskog izlaska iz EU i pobjde Donalda Trampa u SAD.
Fijona je podržao i bivši predsednik Sarkozi. Fransoa Fijon verovatno je najbliže iskonskom ekonomskom i socijalnom konzervativcu među francuskom političkom elitom, prenosi portal Index.
„Došao je trenutak da se naša politička porodica mobilizuje oko Fransoa Fijona kako bi se jamčile promene koje su Francuskoj potrebne više nego ikad“, rekao je Sarkozi.
Taj šezdesetdvogodišnjak mladalačkog izgleda i otmenog stava, više od pola svoga života proveo je u politici i veliki je poštovatelj Margaret Tačer, što mu u Francuskoj baš i nije plus. Analitičari su procenili da je pobedio na predizborima zato što je Žipe u kampanji otišao previše ulevo, a Sarkozi previše udesno.
Fijon je bio premijer u predsedničkom mandatu Nikolasa Sarkozija. Njegov bivši šef, kojeg je Fransoa Oland pobedio na izborima 2012. godina, a Fijon i Alen Žipe mu 2016. dokrajčili političku karijeru u prvom krugu predizbora, jednom je opisao svog premijera samo kao višeg činovnika. Ali ga je svejedno podržao u drugom krugu predizbora protiv Žipea.
Rođen u regiji Sarte, nekih 200 kilometara zapadno od Pariza, gde su rimokatolički koreni stanovništva još snažni, Fijon se razlikovao od protivkandidata i po tome što se protivi mogućnosti da homoseksualci usvajaju decu. Glasao je, neuspešno, i protiv legalizacije homoseksualnog braka 2013. te se protivi medicinski potpomognutoj oplodnji neudanim ženama i lezbijkama.
U braku je s Velšankom Penelopom i imaju petoro dece. Kada je pre 35 godina prvi put izabran u parlament, bio je najmlađi zastupnik.
Analitičari i anketari su uvereni da će se u drugi krug francuskih predsedničkih izbora iduće godine plasirati krajnja desničarka Marin Le Pen umesto bilo kojeg kandidata trenutno vrlo nepopularnih socijalista. Iako oprezniji nakon iznenađujućih rezultata britanskog referenduma i američkih predsedničkih izbora, svi su uvereni da će pobednik republikanskih predizbora biti i francuski predsednik.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com