Više od 570 gradova u EU zadesiće od polovine veka afrička leta, bujične poplave i mogući manjak pijaće vode.
Na pranje ide samo najprljaviji veš. Vodokotlić u toaletu prazni se najviše jednom dnevno. Za tuširanje tu su četiri litra vode, i to sa stajanjem u koritu: da bi nasapunjana tečnost mogla ponovo da se iskoristi. Pranje kola je kažnjivo. Hrana se jede rukama ili plastičnim priborom iz kartonskih kutija. Ko prekrši gradski hidrorežim od maksimalno 50 litara dnevno, rizikuje krivično gonjenje, poimeničnu prozivku u novinama ili tešku globu – dobrodošli u četvoromilionski Kejptaun, jedan od najlepših i najbogatijih gradova Afrike nadomak Rta dobre nade, istovremeno prvu metropolu sveta kojoj preti da potpuno ostane bez pijaće vode.
Ubrzane migracije i tri uzastopne sezone suša odskora su izobličili megapolis koji je sve donedavno posećivalo preko 1,5 miliona turista godišnje. Tako, na primer, u kupatilima najboljih hotela Kejptauna nema više čepova po kadama, da razmaženim gostima ne bi slučajno palo na pamet da ih pune. Na ubogoj periferiji, naoružane snage reda čuvaju vodene cisterne za snabdevanje onih bez česmi po kućama. Između ove dve egzistencijalne krajnosti, širom Kejptauna nedavno je postavljeno novih 200 stanica za hidrosnabdevanje sa zadatkom da se u slučaju „sudnjeg dana” na svakoj od njih dnevnom količinom od po 25 litara pijaće vode snabdeva po 20.000 stanovnika dokle god tako bude neophodno. Scenario za „sudnji dan” prošle jeseni osmislila je uprava Kejptauna da ga aktivira u slučaju da nivo vode u glavnim rezervoarima padne ispod kritičnih 13,5 odsto ili da grad i okolinu zadesi četvrta sezona razornih suša.
Taj scenario Kejptaun je ovih dana izbegao „za dlaku”.
(Tanja Vujić, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com