Lekari u Kanadi susreću se sa sve više pacijenata koji pokazuju simptome slične Krojcfeld—Jakobovoj bolesti („kravljem ludilu“), retkom fatalnom stanju koje napada mozak. Međutim nakon analiza i testova, ono što su pronašli prilično ih je zbunilo.
Pre dve godine, na 40. godišnjicu braka, penzioner Rodžer Elis iz kanadske pokrajine Nova Škotska imao je napad i srušio se u kući iako je do tog trenutka bio potpuno zdrav.
Njegov sin, Stiv Elis, kaže kako se nakon tog kobnog dana zdravlje njegovog oca, koji je u ranim 60-im, naglo pogoršalo.
„Imao je halucinacije, izgubio je na kilaži, bio je agresivan, ponavljao je neke rečenice“, navodi on za Bi-Bi-Si.
Dodaje da njegov otac u jednom momenti nije mogao ni da hoda, a u bolnici je rečeno da veruju da će umreti – ali niko nije znao razlog.
Negativni testovi na KJB
Lekari koji su primili u bolnicu Rodžera Elisa posumnjali su najpre na Krojcfeld—Jakobovu bolest (KJB). Reč je o prionskoj bolesti, fatalnom i retkom degenerativnom poremećaju mozga pri kojem se kod pacijenata javljaju simptomi poput gubitka pamćenja, promena ponašanja i poteškoća sa koordinacijom.
Jedna od poznatih oblika ove bolesti povezana je sa konzumacijom kontaminiranog mesa zaraženog bolešću „ludih krava“. Međutim, test na KJB Rodžera Elisa bio je negativan, kao i niz drugih testova koji su urađeni kako bi se utvrdio uzrok njegove bolesti.
Njegov sin kaže da je medicinski tim dao sve od sebe da ublaži različite simptome njegovog oca, ali da je uzrok napada i dalje misterija.
Mogući, delimičan odgovor pojavio se u martu.
Javni servis Radio Kanada dobio je kopiju javnozdravstvenog dopisa koji je poslat provincijskim medicinskim stručnjacima upozoravajući na grupu pacijenata koji pokazuju simoptome nepoznate degenerativne bolesti mozga.
„Prvo što sam rekao bilo je – ovo je moj otac“, priseća se Stiv Elis. Slučaj njegovog oca preuzeo je dr Alijer Marero.
Prvi susret s bolešću još 2015.
Neurolog sa Univerzitetske bolnice iz Monktona kaže da su se lekari prvi put susreli sa misterioznom bolešću 2015. godine. Kaže da se radilo o samo jednom pacijentu i „izolovanom i netipičnom slučaju“. Nakon pojave više pacijenata sa istim simptomima lekari su njihovo stanje identifikovali kao sindrom „koji nije pre viđen“.
Vlasti pokrajine kažu da trenutno prate 48 slučajeva, ravnomerno podeljenih između muškaraca i žena, starosti od 18 do 85 godina. Veruje se da je šest osoba umrlo od te bolesti.
Kod većine pacijenata simptomi su počeli da se pojavljuju od 2018. godine, iako se veruje da ih je jedan imao već 2013. godine.
Doktor Marero kaže da su simptomi raznoliki i mogu da variraju među pacijentima.
Najpre mogu nastati promene u ponašanju poput anksioznosti, depresije i razdražljivosti, zajedno sa neobašnjivom boli, bolovima u mišićima i grčevima kod prethodno zdravih osoba.
Problemi s pamćenjem, mucanje, atrofija mišića…
Pacijenti često imaju poteškoće sa spavanjem – teška nesanica ili hipersomnija – i probleme s pamćenjem. Mogu se pojaviti brzo napredujuća oštećenja govora koja otežavaju komunikaciju i vođenje tečnog razgovora – poput mucanja ili ponavljanja reči.
Sledeći simptom je brzo mršavljenje i atrofija mišića, kao i poremećaji vida i problemi s koordinacijom i podrhtavanje mišića. Mnogi pacijenti završe u invalidskim kolicima.
Zabeležena je i pojava halucinacija i drugih psihičkih poremećaja.
Tim lekara pacijente sa ovim simptomima podvrgava testovima na prionske bolesti i na razna genetska stanja na panelima koji se bave autoimunim poremećajima ili oblicima karcinoma, a testiraju ih i na viruse, bakterije, gljivice, teške metale i abnormalna antitela.
Ispituju se i uticaji iz okoline, životnog stila, putovanja, istorije bolesti i izvora hrane i vode.
Leka nema, osim ublažavanja nekih simptoma. Za sada je teorija da je bolest stečena, a ne genetska.
„Naša prva zajednička ideja je da postoji otrovni element u okolini pacijenta koji pokreće degenerativne promene“, kaže dr Marero.
Ne isključuje ni da je reč o prionskoj bolesti.
Druga teorija je hronična izloženost takozvanom ekscitotoksinu poput domoične kiseline, što je povezano sa slučajem trovanja dagnjama zagađenih toksinom 1987. godine.
Uz gastrointestinalne tegobe, otprilike trećina pacijenata imala je simptome poput gubitka pamćenja, vrtoglavice, zbunjenosti. Neki su pacijenti pali u komu.
Lekari i istraživači sumnjaju na još neke bolesti.
Doktor Marero kaže da je moguće da se radi o širem fenomenu.
„Vidimo li vrh sante leda? Možda. Nadam se da ćemo brzo naći uzrok kako bismo to mogli da zaustavimo“, navodi on.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com