Han: Kina pravi „trojanske konje“ od zemalja Zapadnog Balkana

BRISEL – Evropski komesar za proširenju i susedsku politiku Johanes Han upozorio je na ulogu Kine na Zapadnom Balkanu, uz napomenu da bi Peking mogao da pretvori u „trojanske konje“ zemlje koje će jednog dana biti članice EU.

„Kineska kombinacija kapitalizma i političke diktature mogla bi da privuče pojedine lidere u regionu na jugoistocnom krilu kontinenta“, rekao je Han za portal Politiko.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com

Kina pravi „trojanske konje“ od zemalja Zapadnog Balkana

BRISEL – Evropski komesar za proširenju i susedsku politiku Johanes Han upozorio je na ulogu Kine na Zapadnom Balkanu, uz napomenu da bi Peking mogao da pretvori u „trojanske konje“ zemlje koje će jednog dana biti članice EU.

„Kineska kombinacija kapitalizma i političke diktature mogla bi da privuče pojedine lidere u regionu na jugoistocnom krilu kontinenta“, rekao je Han za portal Politiko.

Kako navodi evropski komesar, iako u poslednjih nekoliko godina postoji zabrinutost zbog uloge Rusije na Balkanu, više razloga ima za neprijatnost zbog Kine, koja ima značajna ulaganja u infrastrukturne projekte na tom području.

Na pitanje o mogućnosti da Peking stvori „trojanskog konja“, koristeći finansijsku snagu kako bi stekao političku kontrolu nad zemljama koje teže ka pridruživanju EU, Han je podsetio da je auto-put u Crnoj Gori izgradila i finansirala upravo Kina.

„To je upravo slučaj sa čuvenim auto-putem u Crnoj Gori. Ovo je neka vrsta šablona, ili da kažemo poslovnog modela Kineza da ponude više ili manje privlačne pozajmice, a zatim, ukoliko im ne služite, oni to pretvore u kapital“, rekao je Han, upozorivši da treba biti svestan strateškog koncepta Kine i reagovati na adekvatan način.

To će, ocenio je Han, biti jedan od najvećih izazova za Evropu.

Kaže da se slaže s Makronom da bi Unija, pre planiranja proširenja, trebalo da se usredsredi na reformisanje bloka, ali naglašava da građani zemalja Zapadnog Balkana „imaju pravo da postanu građani EU“ i da se reforme i pregovori mogu sprovoditi u isto vreme.

On ističe da je Unija suocena sa izborom između „izvoza stabilnosti u region i uvoza nestabilnosti u blok“.

Han je izrazio uverenje da bi pregovori sa Albanijom i Makedonijom mogli početi tokom sledeće godine, te da je to veoma obiman posao za koji se nada da može biti završen u roku od 14 meseci.

S obzirom na to da trenutni planovi Unije ostavljaju BiH i samoproglašeno Kosovo bez makar privremenog roka za početak pregovora, Han kaže da izdeljena politička struktura BiH, kao rezultat Dejtonskog sporazuma iz 1995, mora da se promeni, a kao jednu od velikih prepreka za Prištinu navodi odnos sa Beogradom koji, kaže, mora da se reši.

Han je napomenuo i da se vlast samoproglašenog Kosova u većoj meri oslanja na prihod od carina i da to mora da se promeni pre nego što bude moguće pridruživanje jedinstvenom tržištu EU.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com