Odluka britanskog Parlamenta da pokrene debatu o blokiranju „bregzita“ bez dogovora ostavila je Veliku Britaniju u stanju haosa, kakav nije viđen još od Drugog svetskog rata, rekao je za RT Džordž Galovej, bivši član Parlamenta ove zemlje. Šta se tačno desilo sinoć u Londonu i šta danas čeka Veliku Britaniju?
Ovim potezom praktično je proces „bregzita“ otet iz ruku premijera Borisa Džonsona, a preuzeli su ga opozicija i pobunjeni članovi Konzervativne partije, smatra Galovej.
Rezultat glasanja (328-301) nije nikakva pobeda Džonsonove Vlade, već najavljuje dva nova moguća poraza Vlade zbog „bregzita“ u narednim danima, i to iz redova pobunjenika iz sopstvenih redova.
Parlament će danas glasati o tome da li će takozvani „tvrdi bregzit“ biti dozvoljen i da li će sledećeg meseca biti održani vanredni izbori.
„U Parlamentu je haos. Britanija praktično sada nema vlast, samo nekoliko nedelja pre nego što bi trebalo da napusti Evropsku Uniju. Još otkako je Hitler bio pred lukama Lamanša 1940. godine i kada je Čemberlen uklonjen i na njegovo mesto doveden ser Vinston Čerčil, Velika Britanija nije bila u većem haosu“, tvrdi Galovej.
Novinar Nil Klark kaže za RT da poslanici Parlamenta koji se zalažu za ostanak Britanije u EU guraju zemlju ka najgorem mogućem scenariju.
Prema njegovim rečima, ovde je jednostavno reč o zdravom razumu, koji kaže: Ako ulazite u neke pregovore i osobi sa kojom pregovarate kažete da ni pod kojim uslovima nećete otići bez dogovora, onda teško da ćete dobiti neki dobar dogovor, budući da je malo verovatno da će druga strana napraviti bilo kakve ustupke.
Klark aktuelni sukob vidi kao sudar između direktne demokratije (referendumom je 2016. godine izglasan „bregzit“) i indirektne demokratije Parlamenta, koji želi da Britanija ostane u EU.
Britancima je prekipelo
„Tokom cele istorije, a posebno tokom poslednjih godina, mi imamo Parlament koji zapravo podriva ono što javnost želi, bez obzira na to da li je reč o ratu u Iraku, ili o privatizaciji. Parlament je svaki put zauzimao suprotnu stranu od one koju je zauzela javnost“, smatra Nil Klark.
„Mislim da je Britancima prekipelo. Ljudima je dosta svega. Narod jednostavno želi da se ’bregzit‘ desi. Mislim da i pristalice ostanka u EU smatraju isto, jer žele da se sve završi, zato što su stvari otišle predaleko“, kaže Klark.
Novinar Džordž Šamjueli kaže za RT da treba obratiti pažnju i na istraživanja javnog mnjenja. Iako Džonsonova Vlada nije preterano popularna, opoziciona Laburistička stranka stoji još gore.
Prema Šamjuelijevim rečima — Džonson ima velike šanse da iz ovog haosa izađe kao pobednik, ali pod uslovom da održi neku vrstu taktičkog saveza sa „bregzit“ strankom, kako bi izbegli međusobne obračune na izborima.
„Džonson je izborima sve stavio na kocku“, kaže Šamjueli.
Šta se sinoć desilo?
Opozicioni parlamentarni poslanici i pobunjeni torijevci (iz vladajuće stranke), u prvoj fazi pokušaja da spreče „bregzit bez dogovora“, podržali su predlog koji im omogućuje da preuzmu kontrolu nad parlamentarnom agendom, što je inače nadležnost Vlade.
Zahvaljujući prihvatanju tog predloga, protivnici Borisa Džonsona moći će danas da predstave nacrt zakona koji bi obavezao premijera da zatraži od EU novo odlaganje „bregzita“ do 31. januara 2020. godine, u slučaju da ne dođe ni do kakvog sporazuma o izlasku sledećih nedelja.
Šta će se desiti večeras?
Donji dom o tome bi trebalo da glasa večeras. Dakle, ono što se dogodilo sinoć bila je tek uvertira u pravi obračun premijera i protivnika „bregzita po svaku cenu“, kakav Džonson forsira. Međutim, ako je suditi po sinoćnjem glasanju, Džonson će izgubiti i večeras.
Za predlog koji su podnele opozicione stranke i pobunjeni poslanici u Džonsonovoj stranci, upozoreni da će biti izbačeni ako ne podrže Vladu, glasalo je 328 zastupnika, a 301 je bio protiv.
Džonson sprema protivudar
Premijer Džonson, koji je odlučan da Velika Britanija napusti EU 31. oktobra — sa ili bez sporazuma, pripremio je protivnapad, piše „AFP“.
Nakon glasanja u utorak, Boris Džonson je rekao da će tražiti prevremene izbore.
„Želim da svi znaju: ne postoje uslovi pod kojima bih od Brisela tražio odlaganje. Odlazimo 31. oktobra, nema kompromisa“, rekao je Džonson juče i prozvao pobunjenike unutar vladajuće stranke kao kolaboracioniste EU, koji podrivaju Vladine pregovore.
Ako zastupnici koji se protive „bregzitu“ bez sporazuma uspeju da nametnu odlaganje izlaska iz EU, Džonsonova Vlada će predstaviti Parlamentu predlog o sazivanju prevremenih izbora.
Takvom predlogu potrebna je dvotrećinska većina u Parlamentu. Međutim, kako piše „Bi-Bi-Si“, teoretski bi mogao da raspiše nove izbore i uz običnu natpolovičnu većinu, ako donese zakon kojim bi ti izbori bili raspisani.
„Ne želim izbore, ali ako poslanici sutra glasaju za zaustavljanje pregovora i nametnu još jedno besmisleno odgađanje ’bregzita‘, koje potencijalno može da traje godinama, onda bi to bio jedini način da se to reši“, rekao je Džonson Parlamentu nakon glasanja.
Vlada je rekla da želi da se takvi izbori održe polovinom oktobra, u svakom slučaju pre evropskog samita planiranog za 17. i 18. oktobar u Briselu.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com