Američko-meksičko granicu poslednjih godina su čuvali ograda duža od hiljadu kilometara, graničari u automobilima, na biciklima, konjima, neregularne milicije, senzori, kamere koje snimaju u mraku i konačno – dronovi, pa opet ništa nije pomoglo već se ilegalna imigracija, kako smatra novi predsednik Donald Tramp, „otela kontroli”.
Zato je šef Bele kuće juče potpisao naređenje da se na granici sa Meksikom izgradi zid koji će, prema njegovim rečima, zaštititi SAD od dolaska Latinoamerikanaca bez papira.
Time je napravio prvi korak ka ispunjenju svog prvog predizbornog obećanja. Kandidaturu u leto 2015. objavio je upravo najavom da će podići bedem duž cele linije razdvajanja između SAD i Meksika, tvrdeći da su ilegalni meksički došljaci silovatelji i kriminalci.
Predsednikovu uredbu će, prema proceni američkih medija, jedva dočekati njegovi birači koji smatraju da jeftina radna snaga sa strane otima poslove domaćim radnicima kao i da je nečuveno da možete da putujete i po pola sata duž granice i ne vidite nijedno patrolno vozilo, dok migranti pretrčavaju brisani prostor, preskaču ogradu ili preplivavaju Rio grande. Kritičari, ipak, upozoravaju da čak ni betonska konstrukcija na svih 3.200 kilometara granice neće zaustaviti putnike namernike koji su već pronašli alternativne puteve – tunele koji prolaze duboko ispod današnje ograde, kao ni rešene da traže azil na regularnim graničnim prelazima.
Jedno od pitanja je i gde će Bela kuća pronaći novac za ovaj „projekat”, posebno ako se ima u vidu da šef države namerava da sreže poreze. Prema ocenama stručnjaka, izgradnja će koštati 20 milijardi dolara, a ovoj sumi treba pridodati i kasnije troškove održavanja zida i angažovanje dodatnih agenata. Ako Tramp i ubedi kongresmene da sarađuju i pronađe novac za konstrukciju bedema, suočiće se sa preprekama druge vrste poput prirodnih barijera (reka, kanjoni, pustinja) i rančera od kojih su neki već kazali da neće prodati privatne posede državi da bi ona na njihovim parcelama dizale zidove.
Jedno vreme u kampanji magnat sa Menhetna je tvrdio da će južni sused platiti ovaj ceh. Nakon što je meksička vlada odlučno nekoliko puta odbacila takve zamisli, Tramp je istakao da će račun podmiriti američki poreski obveznici, ali da će Vašington pronaći način za obeštećenje, makar zavukao ruku u džep meksičkih migranata koji putem doznaka šalju novac rođacima preko granice. U sklopu ove priče, istovremeno je potpisao i ukaz kojim je lokalnim vlastima pripretio da će im uskratiti dotacije savezne vlade u višemilionskim iznosima ako odmah ne prestanu da štite ilegalce od deportacije tako što ih sakrivaju od federalnih organa. Širom SAD nikle su oaze poput onih u Njujorku ili Čikagu gde su ilegalci pronašli utočište od imigracione službe jer čelnici ovih gradova odbijaju da sarađuju sa saveznim agentima.
Sve ove mere deo su šireg Trampovog paketa na polju državne bezbednosti, pri čemu je predsednik doneo i uredbu o daljem funkcionisanju Gvantanama, zabrani prijema izbeglica iz Sirije, kao i iz ostatka Bliskog istoka i Afrike i privremenom obustavljanju izdavanja viza građanima Iraka, Irana, Libije, Somalije, Sudana, Sirije i Jemena, dok se ne donese nova procedura za dobijanje američkih viza. Ovim je makar i provizorno ostvario još jedno svoje predizborno obećanje – da će zabraniti da muslimani ulaze u SAD. Kada je prvi put tokom izbora spomenuo zabranu za muslimane, mnogi su smatrali da je njegova ideja toliko nečuvena da će sasvim sigurno staviti tačku na njegovu političku karijeru. Branio se tvrdeći da je to nužno zbog toga što su sirijske izbeglice trojanski konji Islamske države i zbog toga što su pojedini imigranti sa Bliskog istoka postali teroristi na Zapadu, ukazujući na napadače na Pariz i Brisel, i Amerikanca avganistanskog porekla koji je prošle godine ubio 49 ljudi u napadu na diskoteku na Floridi.
Kao što je Obamin zaštitnik znak u borbi protiv terorizma bilo slanje dronova od Somalije do Pakistana i bombardovanje nekoliko muslimanskih zemalja, tako će, po svemu sudeći, Trampov zaštitni znak u borbi protiv terorista biti postavljanje rampi za građane muslimanskih zemalja. Obama je i granicu prema Meksiku štitio dronovima, a Tramp je i ovde za prizemnija rešenja ili rampe, ograde ili zidove. Razlika između njih je i u tome što je Obama svojevremeno spasao deportacije oko pet miliona ilegalnih imigranata, dok Tramp tvrdi da će proterati svih 11 miliona ilegalca, koliko se smatra da ih je u Americi.
Ipak, Tramp će na kraju možda morati da bira – da li hoće da protera Meksikance ili da sagradi zid. Ako već od američko-meksičke granice pravi gradilište, trebalo bi da zna ko su radnici na skelama u Americi. Na društvenim mrežama, koje su omiljeno predsednikovo sredstvo komunikacije sa javnošću, uveliko kruže komentari da će meksički ilegalci biti mirni makar dotle dok ne sagrade zid koji će ih ubuduće držati podalje od američke granice.
(Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com