Komisija za borbu protiv lažnih nauka prezidijuma Ruske akademije nauka objavila je nedavno memorandum „Homeopatija kao lažna nauka“. Po društvenim mrežama se već mogu naći i brojni komentari nezadovoljnih Rusa koji smatraju da su članovi ove Komisije možda bili „motivisani“ stavovima farmakoloških lobija.
U Memorandumu stoji da je osnove homeopatije postavio nemački doktor Samuel Haneman pre čitavih 200 godina. Akademici — potpisnici ovog dokumenta — zato se pozivaju na činjenicu da je homeopatija nastala u vreme kada je razvoj hemije i biologije bio još na niskom stupnju razvoja, a da se danas naučne predstave koje su postojale pre dva veka drastično drugačije. Članovi komisije tvrde da nema pouzdanih kliničkih ispitivanja koja bi dokazala efikasnost homeopatije. Memorandum su potpisali naučnici različitih profila: medicinari, hemičari, biolozi, matematičari, ali i filozofi i novinari.
Protivnici ovog dokumenta koji je objavila Komisija za borbu protiv lažnih nauka RAN smatraju da to što su među potpisnicima ljudi koji nemaju stručno znanje, kao i strani građani, čini ovaj memorandum sumnjivim.
Komisija za borbu protiv lažnih nauka je povodom brojnih burnih reakcija, kako u Rusiji, tako i čak u inostranstvu, organizovala danas konferenciju za štampu „Homeopatija van zakona“. U ime Komisije govorio je Aleksandar Pančin podsetivši na poreklo homeopatije i izrazivši sumnju u njenu aktuelnost. Mladi naučnik je objasnio da Komisija nije sprovodila svoja istraživanja već je koristila podatke dobijene iz naučne literature, kako ruske tako i engleske i američke, kao i na osnovu brojnih i veoma opsežnih istraživanja sprovedenih u Australiji.
Tokom konferencije Pančin je takođe izjavio da ne postoji potpuna i sistematski vođena statistika o ljudima koji su postali žrtve homeopatije. Sa druge strane, na konferenciji se moglo čuti i da na primer u Švajcarskoj, homeopatske preparate stanovnici mogu dobiti besplatno, ukoliko ih prepiše lekar. Pa ipak, podsetio je Aleksandar Pančin, do toga je došlo nakon održanog referenduma gde je odlučivao narod, a ne stručna javnost, i zato se takva odluka pre može posmatrati kao ustupak demokratskoj većini i zaključio da nauka ne bi trebalo da bude vođena rezultatima glasanja već istraživanja.
Članica Društvene komore Kristina Potupčik, koja je govorila na konferenciji, izjavila je da je homeopatija posao koji donosi milijarde, pa je zato gotovo unosnija, a svakako jednostavnija nego trgovina narkoticima.
Interesantan je podatak da homeopatija kao metoda lečenja jeste veoma popularna i široko rasprostranjena u Rusiji. Zato je pitanje kako će se ovaj dokument odraziti na čitavu jednu medicinsku branšu, ali i na brojne pacijente. U tom smislu se po društvenim mrežama već mogu naći i brojni komentari nezadovoljnih Rusa koji smatraju da su članovi ove Komisije možda bili „motivisani“ stavovima farmakoloških lobija.
Za Sputnjik Nikolaj Bespalov, direktor odeljenja za razvoj farmaceutske kompanije „Ar-en-si farma“, objašnjava da je na ruskom tržištu prisutno oko 30 što domaćih što stranih kompanija koje prodaju homeopatske lekove, ali da su samo tri zaista velike i uspešne jer zauzimaju 80 odsto tržišta. Ukupno, kaže naš sagovornik, one su tokom prošle godine zaradile oko 8 milijardi rubalja, što je mala suma za farmakološki biznis.
„Ukupno, promet na ruskom tržištu lekova i farmaceutskih preparata iznosi bilion i 150 milijardi rubalja, tako da je tih simboličnih 8 milijardi koje su inkasirale homeopatske kompanije zapravo smešno mala suma da bi se mobilisalo telo koje funkcioniše u sklopu Akademije nauka i da bi se oko toga podigla tolika prašina“, smatra Bespalov.
Sa druge strane, naš sagovornik smatra da sva buka na ovu temu može da bude od koristi i nauci i homeopatiji. Kao i brojni drugi stručnjaci, i Nikolaj Bespalov smatra da se homeopatiji ne može zameriti to što ima veoma jak placebo efekat, čime se često i tumači „uspešnost“ lečenja. Naime, ljudi koji se obraćaju homeopatama često razviju jako poverenje prema lekaru i podrška koju dobiju na taj, ljudski način, doprinosi da se pacijenti bolje osećaju i na kraju zaista izleče. Jedino što pacijenti tada ne shvataju je to da se najčešće protiv bolesti izborio sam organizam, a ne homeopatski preparat.
Važno je naglasiti da Memorandum ne iznosi stav Ruske akademije nauka već Komisije, koja kao tek jedno od brojnih tela funkcioniše u sklopu ove naučne ustanove. U memorandumu koji je Komisija objavila stoji da „lečenje veoma razređenim supstancama, kakvo se koristi u homeopatiji, nema naučne osnove“, kao i da „pacijenti troše mnogo novca na preparate koji zapravo ne leče, istovremeno izbegavajući upotrebu lekova čija je efikasnost potvrđena“.
David Melik Gusejnov, glavni ekspert Naučno-istraživačkog instituta za zdravstvo i medicinski menadžment iz Moskve, kaže da se ne zalaže za ukidanje homeopatije.
Sagovornik Sputnjika smatra da bi stanovništvu trebalo objasniti da se ovde ne radi o medicinskoj metodi, kako narod ne bi bio u zabludi.
„Kod nas je stanovništvo sklono da lako poveruje u ono što čuje i vidi na reklamama. U apotekama se masovno prodaju navodno homeopatski preparati koji nisu prošli sva neophodna klinička ispitivanja i zato je njihov efekat pod velikim znakom pitanja. O tome i govori Memorandum, čiji nisam pristalica. Smatram da je osnovna postavka ovog memoranduma pogrešna, jer se polazi od toga da je homeopatija naučna metoda, a ona to nije“, zaključuje Melik Gusejnov.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com