Bez obzira na postojeće probleme, EU treba ozbiljno da razmisli o perspektivama širenja i uključivanja u svoj sastav ne samo evropskih država. To bi podržalo težnje naroda na Zapadu i zadalo udarac radikalizaciji društva, piše švedski list „Svenska dagbladet“.
Autor članka Erik Žiga poziva da se skrene pažnja sa rijalitija zvanog „bregzit“ na drugo, po njegovom mišljenju, važnije pitanje — proširenje EU.
Po mišljenju autora članka, „nastavak rasta unije i jeste njen cilj“.
U članku se navodi mišljenje bivšeg premijera Švedske Karla Bilta, po čijim rečima je „evromagnetizam“ odigrao odlučujuću ulogu u demokratskom razvoju Evrope.
„Nada za stupanje u EU osigurala je opstanak demokratija Južne Evrope ’80-ih godina“, naveo je autor članka, ukazujući da je u narednim decenijama ovaj faktor „naterao Balkan na mir“. Osim toga, ovaj magnetizam je umnogome bila sila koja je osigurala pozitivne reforme u Turskoj, ubeđen je Žiga.
„Evromagnetizam“, nastavlja on, ostaje aktuelan zbog razvoja unije. Ako se ne proširi, okolni svet će se umoriti od čekanja, naći će se drugi igrači koji će da počnu da mame potencijalne članove svojim poluotvorenim vratima, upooorava „Svenska dagbladet“.
Autor smatra da će EU u proširenom sastavu zauzeti jaču poziciju na Bliskom istoku, na Sredozemnom i Crnom moru — u regionima odakle EU dolaze najozbiljnije pretnje. List podseća na „tursko pitanje“, Švajcarsku, Norvešku i Islandu koji su razmišljali o stupanju u EU.
U članku se govori i o predstojećem pokušaju Ukrajine da stupi u uniju. Autor podseća da i Rusija vremenom može da poželi da uđe u EU.
„Osim toga, došlo je vreme da se nastavi diskusija, kao EU treba da se odnosi prema zahtevima neevropskih država. Da li se Unija gradi na zajedničkim vrednostima ili na geografskom položaju. Ako, na primer, NAFTA se raspadne, mogu li Kanada, Meksiko ili SAD stupiti u EU“, pita se autor.
Sva ova pitanja zahtevaju rešenje, bez obzira na ishod „bregzita“, zaključuje „Svenska dagbladet“.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com