Iako je unošenje određenih izmena u parametre ruskih PVO sistema S-400 tehnički izvodljivo, postavlja se pitanje smisla svega toga, jer ni o kakvoj kompatibilnosti tih sistema sa sistemima NATO-a ne može biti ni reči, budući da je ovo rusko naoružanje čisto odbrambenog tipa i samim tim neće učestvovati u operacijama Alijanse, smatraju stručnjaci.
Turske vlasti su najavile da bi mogle da naprave izmene u tehničkim parametrima ruskih PVO kompleksa S-400, ukoliko SAD dokažu da postoji pretnja od njih. Naime, ceo ovaj problem je nastao nakon što su Amerikanci upozorili Turke da su ruski sistemi nekompatibilni sa standardima NATO-a.
Međutim, turski ministar odbrane Hulusi Akar kaže da će S-400 najverovatnije biti razmešten kako bi čuvao strateški važne gradove u Turskoj i objekte u području Istanbula i Ankare, dok bi, u isto vreme, avioni F-35 bili prebačeni u avio-bazu u Malatji, te pojasnio da se ti gradovi nalaze daleko jedan od drugog.
On je takođe ukazao i na to da ugovor o kupovini sistema S-400 i učešće Turske u programu konstruisanja aviona pete generacije F-35 nisu uzajamno povezani. Kao primer je naveo da se u Siriji nalaze kompleksi S-400, dok su u susednom Izraelu avioni F-35, te da Vašingtonu tim povodom nijednom prilikom nije izrazio nikakvu bojazan.
„Ako američka strana dokaže postojanje pretnje, promenićemo parametre sistema S-400“, rekao je Akar, ali i ocenio da sve pretnje od strane Amerike po pitanju kupovine ruskih sistema neće proći, te da je jezik ultimatuma sa Turskom nedopustiv.
Vojni stručnjak i pukovnik u penziji Aleksandar Žilin za Sputnjik kaže da je teoretski moguće menjati tehničke parametre. Međutim, postavlja se pitanje kakav je smisao toga. Stvar je u tome, ukazuje, što je S-400 predmet trgovine između Turske i Amerike, a sve priče da ovaj ruski sistem ne odgovara standardima NATO-a su besmislene.
„O kakvim standardima kompatibilnosti uopšte može biti reči kada se radi o odbrambenom raketnom kompleksu? Njegova namena nije da učestvuje u operacijama NATO-a ili u intervencijama protiv drugih zemalja“, ističe.
Žilin takođe kaže i da ukoliko neko i traži da se određeni parametri na vojnim sistemima promene, to bi trebalo dogovarati pre potpisivanja ugovora o kupoprodaji. „Uprkos tome, svakako mislim da će Rusija pristati na ovo, jer će realizacijom ovog ugovora svakako zaraditi novac, ali i uspostaviti dugoročnu saradnju sa Turskom u okviru vojno-tehničkog sektora“, dodaje.
Sa druge strane, kada je reč o odnosima Turske i Amerike, vojni stručnjak Jurij Zverev za Sputnjik kaže da je Turska, strateški gledano, izuzetno važna članica Alijanse, te da je malo verovatno da će bilo šta ugroziti odnose između Ankare i Vašingtona.
„Turska igra izuzetno važnu ulogu u NATO-u i ulazi u top 20 ekonomija sveta. Sasvim je jasno da prekid odnosa između Turske i Amerike nije u interesu Vašingtona, tim pre što Ankara uvek ima alternativu. Setite se, bilo je priča da Amerika može da stopira prodaju aviona F-35 Turskoj, ali Turska uvek može slične avione da kupi i od Rusije — to su Su-57 ili pak avioni 4++ generacije poput Su-35, koji nimalo ne zaostaju za američkim letelicama pete generacije“, tvrdi.
Zverev kaže i da je sada neophodno da prođe određeno vreme, kako bi došlo do deeskalacije tenzija koje su narasle u odnosima Turske i Amerike.
„Tramp je nepredvidiva ličnost, danas govori jedno, a sutra drugo. Katkad su njegove izjave i kontradiktorne. Međutim, kada je reč o tome da li će Amerika dozvoliti Turskoj da kupi S-400 ili ne, treba se setiti da je Turska u više navrata nedvosmisleno izjavljivala da je to njeno suvereno pravo da uradi, te da joj nikakva dozvola nije ni potrebna“, zaključuje.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com