Stručnjak za američko-ruske odnose Rut Dejermond smatra da svojim manirom upravljanja Donald Tramp podseća na bivšeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina. Prema njenim rečima, šef Bele kuće pokušava da iskoristi vojne operacije kako bi skrenuo pažnju sa sopstvenih problema i poboljšao svoj imidž.
Trampovo ponašanje dovodi do slabljenja međunarodnog autoriteta SAD, tvrdi Dejermondova u članku objavljenom u „Indipendentu“.
Suočen s brojnim skandalima i malom popularnošću, američki lider uvlači svoju zemlju u vojnu operaciju u kojoj mnogi vide njegov pokušaj da skrene pažnju onih koji ga kritikuju sa svojih sopstvenih problema.
Trampovu pobedu na izborima mnogi pripisuju zakulisnim dejstvima uticajne države, osumnjičene da američkog predsednika koristi za ostvarivanje sopstvenih interesa, piše Rut Dejermond, stručnjak za rusko-američke odnose na Kraljevskom koledžu Londona.
Prema njenim rečima, Ruse koji se sećaju devedesetih godina vladavina Donalda Trampa može da asocira na poznato iskustvo. Trampa često upoređuju s drugim liderima u američkoj istoriji, među kojima je Ričard Nikson.
Dejermondova, međutim, smatra da se iznenađujuća sličnost može pronaći ne u prošlosti SAD nego Rusije, odnosno u ličnosti Borisa Jeljcina.
Kao i Tramp, Jeljcin je bio „duboko kontroverzna ličnost, politički ulični borac“, koji je preživljavao zahvaljujući sukobima suprotnih tabora i složenim poslovnim odnosima s ljudima unutar i izvan državnog aparata.
Ruski predsednik je važio za harizmatičnog i neuobičajenog političara koji je voleo političku dramu i teatralne nastupe u javnosti, o čemu svedoči, pre svega, njegov poznati nastup s tenka u avgustu 1991. godine, podseća autorka teksta.
Jeljcin je u početku u očima pristalica izgledao kao čovek sposoban da radikalno reformiše korumpirani i neefikasni politički i ekonomski sistem. Umesto toga, njegovu vladu kritikovali su za vođenje politike koja je omogućavala najbogatijima da se dodatno bogate na račun običnog naroda, napominje autorka.
To je, prema njenim rečima, dovelo do diskreditacije demokratskih procesa u samoj Rusiji, koja je izgubila poverenje partnera u inostranstvu. Mnoštvo sličnih optužbi stiže na adresu aktuelnog domaćina Bele kuće i slične prognoze mogu se čuti o političkoj budućnosti Amerike, navodi Dejermondova.
Ona, međutim, priznaje da prema istorijskim analogijama treba biti oprezan. Pre dolaska na vlast biznismen Tramp nije bio povezan s državnim aparatom. Jeljcin je, naprotiv, imao dugogodišnje političko iskustvo, ali je njegova sposobnost rukovođenja bila uništena alkoholizmom, navodi autorka.
Iako je lako pronaći razlike, današnji Vašington i Moskva od pre 20 godina imaju mnogo zajedničkih crta, koje se ne smeju ignorisati. Reč je, pre svega, o uticaju dvojice predsednika na međunarodnu situaciju, naglašava autorka teksta.
Tramp je objavio neočekivanu odluku da napadne vojne objekte u Siriji nakon što je FBI izvršio pretres u kancelariji njegovog advokata Majkla Koena. To je navelo kritičare na misao da ova odluka nije izazvana toliko situacijom u bliskoistočnoj zemlji koliko željom šefa Bele kuće da skrene pažnju američke javnosti sa unutrašnjeg političkog skandala.
Želja da se iskoristi armija kako bi se poboljšao predsednički imidž, u pozadini unutrašnje političke krize, podseća na odluku Jeljcina da započne „mali pobednički rat“ u Čečeniji, mada se ispostavilo da ovaj sukob nije bio ni mali, ni pobednički, navodi Dejermondova.
Sporni izbori su, prema njenom mišljenju, još jedna oblast u kojoj se može pronaći sličnost Jeljcina i Trampa. Tokom teške kampanje 1996. godine, ruski predsednik je, očigledno, imao američku pomoć. To je kritičarima dalo osnova da govore o tome da su se SAD mešale u glasanje da bi na vlast u Rusiji postavile svoju marionetu.
Danas je široko rasprostranjeno mišljenje da se ruska vlast umešala u američke izbore da bi garantovala pobedu podobnijeg kandidata. Ovakvo mišljenje je katastrofalno ne samo za Trampa nego i za položaj Amerike u svetu, smatra autorka.
Razlog za to je jedinstvena uloga koju SAD igraju u međunarodnoj politici. Nakon okončanja Hladnog rata, Amerika je postala „najmoćnija na političkom, ekonomskom i vojnom planu u svetu“, navodi Dejermondova.
Prema njenom mišljenju, autoritet SAD zavisi od dva faktora: od ugleda američkog rukovodstva u međunarodnim poslovima i od sposobnosti predsednika da efikasno vlada u svojoj zemlji.
Kada su, kao danas, oba ova faktora pod sumnjom, američki uticaj se smanjuje. Usled toga se pojavljuje globalno nepoverenje i povećava se rizik od toga da se zemlje koje teže da dodatno podriju svetski status Amerike upuste u spoljnopolitičku avanturu, uverena je autorka teksta.
„Pedesetih godina Sovjetski Savez je prošao kroz proces destaljinizacije da bi ispravio greške iz prošlosti. Vašington treba pod hitno da počne ’dejeljcinizaciju‘, pre nego što bude naneta šteta međunarodnoj poziciji SAD. Ipak, u ovom trenutku verovatnoća da će se to dogoditi zabrinjavajuće je mala“, zaključuje Rut Dejermond.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com